 Илија ШаулаИлија Шаула (Карловац, 4. децембар 1963) српски је књижевник, оснивач и председник Књижевне радионице „Кордун”. Покретач издавачке делатности Књижевни ЕСНАФ и главни и одговорни уредник истоименог часописа за књижевност и теорију. Пише поезију и прозу, које су до сада преведене на италијански, енглески, шпански, пољски и албански језик.
Биографија
Детињство је провео на Кордуну, у селу Дуги Дол, основно образовање стекао у Крњаку, а средње у Карловцу. Са огњишта га је 1995. године отерала „Олуја”, те данас живи у граду Вест Честер, држава Пенсилванија, САД. Поезију је почео да пише као средњошколац, а неговао кроз чланство у карловачком Књижевном клубу „25 октобар” скоро од оснивања. Захваљујући клупским активностима, наступао је на песничким сусретима широм Југославије. Његов таленат запазиле су песничке величине оног доба, попут Десанке Максимовић, Танасија Младеновића, Весне Перун и Ђакома Скотија. Скоти му је чак помогао да уреди своју прву збирку „На згаришту самоће” 1989. Марта 1990. је био део оснивачке скупштине и потом члан главног одбора СКД „Сава Мркаљ" у Топуском.
Аутор је осам књига поезије и прозе, међу којима је и један роман. Нарочиту пажњу јавности у Србији привукао је промислима о животу – кратком прозом „Булевар светлости” и бајковито-филозофском приповешћу – романом „Мидар". Члан је Удружења Књижевника Србије и Српско-канадског удружења писаца „Десанка Максимовић” из Торонта. Од 13. јануара 2022. редован је члан Матице српске у Новом Саду. Осим књижевношћу, бави се кулинарством и грађевинарством.
Књижевна радионица „Кордун”
Илија Шаула је Књижевну радионицу „Кордун” (скраћено КРК) основао са књижевником Данилом Марићем 2009. године у Вест Честеру. Кроз њу публикује, помаже публиковање и промовише дела балканске уметности и културе у Америци и Европи сарађујући са ауторима, издавачким кућама, удружењима и институцијама широм света. КРК је познат као покровитељ литерарних првенаца талентованих појединаца. Међу онима чије је књиге КРК објавио и/или објављивање подржао су и: Бранкица Дамјановић, Милица Јефтимијевић Лилић, Владислав Радујковић, Зорица Аћимовић, Ратка Богдан Дамњановић, Бранка Зенг, Горан Јањић, Стефан Лазаревић и други.
Књижевни ЕСНАФ
Удружење Књижевни ЕСНАФ основао је у Београду 2021. са намером да окупи многобројне ауторе и удружења, те да у својој издавачкој делатности допринесе већем и бољем разумевању културе и уметности и развоју књижевног стваралаштва. Покренуо је и часопис Књижевни ЕСНАФ за књижевност и теорију коме је главни и одговорни уредник, који излази једном годишње. Први број је изашао из штампе у децембру 2021.
Награде и признања
Добитник је награде „Растко Петровић” за 2019. годину, коју додељује Матица исељеника и Срба у региону, за роман „Мидар”.
Библиографија
• На згаришту самоће, поезија (1989)
• Пирамида мисли, поезија (2007)
• Мој дио неба, поезија и проза (2008)
• Жена у мени или ја у жени, поезија (2014)
• Душе су бешумне, тихе, поезија (2016)
• Булевар светлости – промисли о животу, кратка проза (2017)
• Мидар, роман (2018)
• Бијег из вјечности, кратка проза (2019)
Аутор је и два зборника песничких и прозних радова, Реч из расејања, 2014, који је приредио у САД приликом прославе 200 година Срба у Америци и зборник радова Омилије са Амфилохијем, 2021 који је приредио заједно са колегама Миодрагом Јакшићем и Миланом С. Марковићем. У зборнику је заступљено 80 аутора из читавог света који су у дане митрополитовог упокојења написали пригодну беседу или песму посвећену Његовом преосвештенству у знак опраштања.
|
