Лаура Барна

БИОБИБЛИОГРАФИЈА (ЕНЦИЛКОПЕДИЈСКА ВЕРЗИЈА)
Основни подаци
Лаура Барна (Јазово, 6. фебруар 1964) је српска књижевница, романсијерка, приповедачица и есејисткиња. Живи и ради у Београду. Њена дела обухватају романе, приповетке, есеје, ликовне критике и стручне студије из историје уметности. Текстови су јој превођени на мађарски, словачки, пољски и енглески језик.
Члан је Удружења књижевника Србије.
Образовање
Лаура Барна се школовала у више градова бивше Југославије, што је значајно обликовало њену културну и уметничку перспективу:
• основно образовање: Јазово и Чока
• средње образовање: Ђеновићи (Херцег Нови) и Сплит
• високо образовање: Београд, где стиче афирмацију као историчарка уметности и књижевна теоретичарка
Од 1995. године активно објављује стручне радове из историје уметности, ликовне критике, есеје, приче и приповетке у домаћој и међународној периодици.

Књижевни рад и поетика
Стваралаштво Лауре Барне одликује:
• психолошка прецизност
• интроспективност
• женска перспектива ослобођена стереотипа
• интересовање за Панонију, национални идентитет, завичај и културну меморију Србије, али и Европе и света
• дијалог са историјом уметности и ликовним наслеђем
• посвећеност лику и делу књижевнице Исидоре Секулић
Њени текстови су заступљени у бројним часописима за културу уметност и књижевност, антологијама, зборницима, алманасима и годишњацима.

Библиографија (избор најважнијих дела)
Романи
• Протовир (2003) – археолошки роман о Лепенском виру
• Невоље господина Т. Или сутерен (2005) – роман
• Црно тело (2007; 2010) – роман о Лази Костићу
• Моја последња главобоља (2008; 2012)) — роман о Исидори Секулић; вишеструко награђена; финалиста НИН-ове награде
• Четири елемента (2009) – роман за децу и омладину
• Санаторијум под белим (2009) – роман
• Ђорђонеова клетва (2011) – роман о зачетку италијанске ренесансе
• Пад клавира (2013) – роман о филологу и историчару религије Веселину Чајкановићу
• Црвени пресек (2015) – роман о импресионисти Кости Миличевићу, преведен на мађарски
• Југо увек окреће на буру (2018) – роман
• Све моје сестре (2021) – роман о Растку Петровићу
• Скупљачи случајева (2023) – роман
• Фрау Бета (2025) – роман о сликарки Бети Вукановић и њеном супругу Ристи; награда „Светозар Ћоровић; финалиста за НИН-ову награду
Збирке прича
• Дијалог о камену (2008) – археолошке приче
• Тамо нека занимања (2010) – приче
• Музеј не ради (2020) – приче
Есеји и стручне књиге
• Уметност нема дефиницију (2007) – есеји
• Бројне студије, ликовне критике и текстови из историје уметности (преко 300 публикованих радова)

Награде и признања
Лаура Барна је добитница више значајних књижевних награда:
• Награда „Мирослав Дерета“ (2007)
• Награда „Милутин Ускоковић“ (2008)
• Награда САНУ „Бранко Ћопић“ (2009)
• Награда „Димитрије Митриновић“ (2009)
• Награда „Светозар Ћоровић“ (2025)
Роман „Моја последња главобоља“ био је и у најужем избору за НИН-ову награду, што је додатно учврстило ауторкин статус у савременој српској књижевности.
Културни и научни рад
Пројекат „Исидора нас слуша“ (од 2009)
Ауторка је и водитељка дугогодишњег књижевно-културолошког пројекта посвећеног Исидори Секулић, у сарадњи са Градском општином Савски венац, Кућом краља Петра И и УГ „Организација“.
Пројекат обухвата:
• књижевне и културолошке трибине
• портретска представљања писаца, критичара и уметника
• округле столове и тематске вечери
• дискусије о савременим културним проблемима
• промоцију иновативних културних пракси
Учешће у културним институцијама и пројектима
• члан жирија за идејно решење споменика Исидори Секулић
• председница жирија за награду „Исидора Секулић“
• коаутор изложбе „Исидора“ (2016), у Кући краља Петра И
• сарадња на филму о Исидори Секулић (ТВ МАГ и Библиотека „Влада Аксентијевић“)
• организација ликовних изложби, укључујући „Мода српске елите (1804–1918)“
Превођења и међународна рецепција
Њена дела су превођена на:
• мађарски
• словачки
• пољски
• енглески
Роман „Црвени пресек“ преведен је на мађарски језик.
Лаура Барна је једна од најзначајнијих савремених српских ауторки чије дело спаја књижевност, историју уметности и педагошко-културолошки рад, усмерен првенствено на младе. Њена проза је препознатљива по дубини поимања, интроспекцији и дијалогу са традицијом и културном баштином, док њен ангажман у култури чини важан допринос очувању и реинтерпретацији српског књижевног наслеђа.