Маја Херман Секулић

Биографија

Маја Херман Секулић - међународно је признати аутор 21 књигe поезије и прозе од којих су многе објављене у преводу на стране језике од енглеског, француског,италијанског и немачког до турског, малајског и монголског. Њена песма о корони је објављена чак на 25 језика и изашла као посебно издање. Маја Херман је превасходно значајни песник, али и популарни романописац, угледни преводилац, референтни теоретичар, академик и прва Српкиња доктор наука са најугледнијег америчког универзитета у Принстону, као и светски путник који је живео и школовао се на три континента. Поред више престижних страних признања, најновије је Premio Tuliolla за стране песнике којy примилa у Риму 18.октобра прошле године; она је две године узастопце добила награду Tesla World за изузетан допринос промовисању имена и дела Николе Тесле, a носилац је и награде Симо Матавуљ, првог председника УКС-а, као и награде ФЕСКа за Афирмацију српске културе у свету. У последњих годину дана добила је 11 великих међзнародних признанња за допринос светској књижевности и проглашена је за јединствену Глобалну икону поезије и амбасадора културе и добре воље за Глобално књижевно друштво и Галакси академију из Индије.
Управо је објављен Водич кроз књижевни свет Маје Херман Секулић са библиографијом од 468 јединица и збирка њене поезије на италијанском са предговором италијанског кандидата за Нобела Данте Мафије.
Крајем 2015. изашла је њена књига на енглеском о Тесли, а аутор je и три романа који су били у најужем избору за важне награде. Последњи Ma belle 2016. кандидован је за НИН-ову награду. Следеће године објављен је на енглеском у угледној едицији Геопоетике Serbian Prose in Translation и номинован за значајну Међународну награду града Даблина 2018.
Као теоретичар и преводилац увела је нова имена и важну нову терминилогију у нашу књижевну мисао.
Упркос богатом и разноврсном опусу, Маја Херман Секулић је пре свега песник и аутор пет песничких збирки које су унеле трансмодерни сензибилитет у наше песништво или нови дрхтај по речима песника Милана Ђорђевића. Њене песме су преведене на више језика, а преводио их је и амерички песник лауреат Марк Стренд. О њеној поезији писао је и нобеловац Јосиф Бродски тврдећи да је изузетна. Она је једини наш песник чије су песме објављене у угледном The Paris Review. Године 2016. француски песник Матју Бомије направио је свој избор њених песама на француском и енглеском De la Terre de Desolation, у е-едицији Ailleurs, где се опет нашла као наш једини песник у истој едицији са Чарлсом Симићем и једним Лорком.
Крајем 2017. године изашло је прво коло од три књиге њених Изабраних дела као суиздавачки подухват Завода за уџбенике и Службеног гласника који такође спада у најређе појаве посвећене стваралаштву савремене књижевнице у историји наше књижевности. Ту је збирка есеја и интервјуа, Скице за портрете о дружењу са великанима америчке и светске литературе, која у обновљеном издању доноси три нова портрета Боба Дилена, Дерека Волкота и Артура Милера, поред портрета самог аутора из пера др Светлане Томић.
Друга књига те едиције је капитални зборник Поезија Маје Херман Секулић, од којих је поема Госпа од Винче, раније објављена као књига на два језика, kао и поема Силна Јерина која је недавно преведена и на малајски. Енглески песник Ричард Беренгартен је преводећи и пишући о обе поеме констатовао да је она у својој митопоетици прави наследник Васка Попе. Обе ове поеме и збирка Поезија означавају важан повратак њеним песничким коренима. У току 2019. очекују се два нова тома њених Изабраних дела, као и књига поетских драмолета Ти која сам ја по којој се на јесен спрема представа у Народном позоришту.
Крајем 2017. одржана је јединствена међународна академска конференција о њеном опусу, прва таква код нас посвећена једном женском аутору у организацији Алфа БК универзитета. Зборник прилога са ове конференције недавно је промовисан а ове године излази и Водич кроз дело Маје Херман Секулић као пројекат Универзитета и Министарства културе Црне Горе. Она је награђени члан УКС-а, суоснивач СКД-а, српског и америчког ПЕН-а и Америчке академије песника.