Валентина Новковић

Валентина Новковић, дипломирала на катедри за руски језик и књижевост. Пише поезију, кратке приче, бави се превођењем и писањем књижевних осврта. Поезију и прозу је објављивала у многим часописима: Књижевне новине, Траг, Књижевни преглед, Стремљења, Бранковина, Савременик, Исток, Балканске вертикале, електронским часописима Екерман, Хипербореа, Звездани колодвор и Друштво живих песника.
Песме су јој превођене на руски, енглески, пољски, македонски, румунски, узбечки, азербејџански, корејски и бангла језик. Заступљена је у многим иностраним поетским антологијама, од којих је најзначајнија ону коју је сачинио румунски песник Лео Бутнару, ког је Удружење писаца Молдавије предложило за нобелову награду, а коју сачивања осамдесет најзначајнијих песника данашљице. Добитник многих признања за поезију и прозу.
Објавила три песничке књиге Безвремено, (Драслар, 2014.), Кап на суш (Партенон, 2018.) и Одгонетке нежности (Либерланд Арт, 2021.), као и књигу прича Два сата од збиље (УКС, 2020.)
Уредник је у издавачкој кући Либерланд. Новинар портала Фокус Вести где су јој саговорници били многи ствараоци из Русије и бившег Совјетског Савеза. За књижевне преводе добила је велики број награда и признања, једно од њих је и награда Удружења преводилаца Црне Горе за најбољу преведену прозну књигу у 2019. г, (Рахима Каримова, истакнутог ствараоца из Узбекистана, књига прича за младе).
Водитељ редовног програма библиотеке Милутин Бојић, „Разговор са песником“. Члан Удружења књижевника Србије и сарадник Института за дечју књижевност. Живи у Београду.