Поезија Резаудина Сталина (Rezauddin Stalin) у препеву Вантине Новковић 

Дан који није као други

Говорим о дану

Који није ни у једном календару

У том дану сунце излази по својој вољи

И залази пре но што се подигне

Када је око неба месец

Звезде његово лице

Када дан нема име

Када ниједан дан није постојао

Суверенитет сличан овоме

Који је ненасилан, слободан и будан

Може да се појави само онда

Кад зачујем звук твојих корака!

Трајање

Све  материјално има трајање

Дрвеће еманира кисеоник

Ноге ходају до одредишта

И река тече ка жеђи

Очи које штеде срце

Сведоче о животу и живљењу

Усне  исказују осећања

Сунце је представник времена

Дах одржава време трајања живота

Месец набујалност плиме

Језик чува равнотежу

Између Универзума и звезда изван граница

Сви се везују за одговарајућу дестинацију

Осим душе која никад не напушта

Свој посао

Један корак даље

Сунце постоји у свакоме и свему

И ту је очигледно запањујуће јутро

И једноставно нежно вече

И Земља стално кружи

Уста су степенице ватре

И ту је ковитлање воде у очима

Спорост и постојаност нису  мере постигнућа

Одредиште је крајња судбина

И путују милиони звезда брзином трептаја ока

Залазак сунца удаљен је само један корак

Витлејем је један корак далеко

Голгота и крст у Јерусалиму само још један корак даље

Резаудин Сталин савремени је бенгалски песник, добитник многобројних награда у Индији и свету укључујући и награду Бангла академије. Његове песме су преведене на 42 језика света и објављене у многим релевантним часописима света. 

Уз поезију се етаблирао као успешна медијска личност. Његова основна размишљања о разним питањима друштва дају нам светлост.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: