Знам да живимо у времену у којем само човек покушава да зло назове добрим делом. Знам да нам је тешко гледати и проживљавати те покушаје. Од оних сам људи који на свет гледају лепшим очима. Није мени толико добро да не би могло бити боље, али можда сам само један од сретника који је успео да се избори да уз кору хлеба има и мало меда. Срећан сам када се ујутро пробудим и осетим да дишем.
Приметио сам да поједини моји пријатељи постављају на друштвеним мрежама стравичне прилоге у вези са разним злочинима, насиљем, криминалом, страшне видео-прилоге убистава, малтретирања животиња, малтретирања деце. Знам да се у нашим заједничким дискусијама залажу за љубав, доброту, добре принципе и начела животна, за истину, мир, толеранцију и хуманост. Са њима се осећам напреднијим у свим тим стремљењима ка добру. Онда тај медиј, који нас спаја, почне одједном да емитује фотографије, натписе и видео-прилоге зла, као да је заражен вирусом насиља и ужаса. Када то не бисмо постављали, не бисмо то ни гледали. Ако је наша свест у прилици да се учестало сусреће са примерима зла, то онда значајно ремети наше покушаје да овај свет изградимо као лепше место за живот. Што мање зла пред нашим очима, то више добра у нашим срцима, које можемо да поделимо са другима. Промоцијом зла нећемо искоренити насиље. Не желим да слободни медиј постане црна хроника нашег планетарног села, већ место које нам сугерише да је живот леп и добар. Знам да ће бити и оних који ће ми замерити због овога и сматрати моје мишљење нереалним, али ја живим свој живот, не њихов, ја усмеравам судбину свога живота, ничијег више, као што и ви сами усмеравате судбину ваших живота. Не тражим од вас да се промените, већ само да поделимо мишљење, да поделим са вама оно добро из свог срца. Ваше право је на вашој страни! Циљеви су испред нас и наравно да је више промашаја, будући да погодак може бити само један. Нека покушаји не буду одсуство добре намере, него најискренија намера, да се погоди центар стремљења. Тужно је кад човек мисли; ако неко не жели да прихвати представу о насиљу, да тај није довољно информисан и да га не интересује шта се то дешава у свету. Такви људи су одлично информисани, имају изграђен став и однос према таквим стварима, због тога се и згражавају над злом. Трúдимо се да градимо свет без зла. Зло које се догодило не можемо поправити, али можемо утицати на то да се не понови.
Знам за ратове у свету и за њихове страхоте, за малверизације у друштву и корупције, чујем за многа породична злостављања најближих, посебно деце, њихово коришћење у прљавим пословима, трговину белим робљем, трговину људским органима, тероризам, отмице, безумна убиства и силовања, убијање људи и животиња на најсвирепији начин и ружан однос појединаца према природи. О свему томе слушам и гледам у средствима информисања. Против тога врло често говорим. По опредељењу сам хуманиста, сваки мој покрет, акција и мисао усмерени су против зла. Покушавм да ширим добро колико знам и умем, људи из мог окружења који ме знају могу о томе да говоре боље од мене. Ја сам мала кап у мору, али се трудим да ме светлост увек пронађе и нахранида бих колико-толико дао допринос животу на земљи.
Друштвене мреже су постале игралиште на које дођемо да се опустимо, информишемо, да разменимо мишљења, погледамо занимљивости, поиграмо, откријемо неку нову спознају, као кад би се састајали некад на поселима. Замислите да пођете на седељку код пријатеља, а они у дворишту кољу свињу, комшија млати пса штапом зато што је узео појео парче џигерице, други убија вола маљем у главу, једни перушају ошуреног петла, да утроје и куну се у свету тројицу. Разговарају како туку жене, па како има безобразних жена које шамарају и понижавају мужеве. Неки лик био у рату, сад му дошло да разгања по селу и хоће да убија! Да ли би се задржали на том поселу?Виртуални свет све то види и пласира нам у облику колачића, нисмо ми директни учесници у томе, али делује на нашу психу, јер нам се сервира да гледамо. Човек заборави у том тренутку на љубав, пажњу, нежност, доброту. Очи треба да буду оквир лепоте! Загрлимо се и лагано дишимо, дишимо мир!
Увек је на сунчаној страни планете живот лепши и бољи. То је слика живота који би многи пожелели, али живот је много другачији. Ако бисмо изнедрили добро и лепоту из себе и поделили међусобно, зло које постоји нестајало би.
Не треба подржавати злобника. О њему говорити добро или лоше, свеједно му је. Било шта да му кажеш, јачаш га. Ни на један начин зло не сме да добије пажњу.
Вера је део идеје угњеждене у нашој свести. Нада није. Она је слободна, остаје са душом, ван оквира свести. Вера нас чини различитим у односу на друге који верују у оно што нама није познато. Нада нам је свима подједнака, посебно кад се нађемо у сличним или истим ситуацијама. О нади не треба да бринемо, док веру треба да негујемо.
