О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


КАКВУ МОЋ ИМА ЦВИЈЕЋЕ

Илија Шаула
детаљ слике: КРК Арт дизајн


Какву моћ има цвијеће


 

Имам мало куче које уз мене покушава да осмисли себи живот. У нашем дружењу, посматрам његову природу, шта воли, шта не воли. Нисмо ми људи и животиње далеко. Мој пас воли дјецу и воли да се игра лоптом, воли да посматра околину и има неки израз чуђења кад наиђе на загонетке. Воли сусрете и много се радује њима, без разлике, кога год да сретне. Још много штошта бих могао набројати да воли.
Можда ја то олако примјећујем код свог љубимца, јер сам и на људе одувијек гледао с радошћу и весели ме кад видим да су расположени, да воле и да су спремни да дијеле радост са другима. Цвијеће је симбол у природи који упућује на такво стање.
Сјећам се кад сам био дијете, питао сам баку да ли је сјало сунце за вријеме рата и да ли је Хитлер у својој кући и око куће имао цвијеће, тулипане под стрехом. Питао сам је да ли зли људи имају маму и тату. Нисам могао у својој малој глави да повежем неке ствари, појмове и догађаје. Бака се плашила за мене због тих мојих размишљања и није баш вољела да се за свашта интересујем.
Сјећам се кад сам ишао у први разред и био учитељици рођендан, негдје с прољећа. Дјеца се такмичила ко ће шта да јој поклони и добила је највише хемијских оловака, неких биљежница са кожним корицама, торби и још много којечега што су родитељи изабрали, а не сама дјеца. Моји код куће нису ни знали да јој је рођендан. Идући до школе, намјерно сам изостао иза ђака. Пјешачили смо четири километра, па сам имао прилике да заостанем. Знао сам гдје расту најбоље љубичице, па свратих и набрах много, једва сам обухватао објеручке. Завијем их у новински папир и тако право пред учитељицу. Нисам ја знао да честитам баш онако како то треба, само сам рекао: „Вама за рођендан!“ Окренуо се и отишао на своје мјесто. Није ме успјела ни помазити. Посматрајући њено усхићење због превеликог броја поклона, учинило ми се да моје љубичице нису оставиле никакав утисак на њу; стајале су скрајнуте и онако расуте по столу на оном новинском папиру и гризле моју душу: зашто сам их убрао кад нису исказале ни трунку моје љубави према вољеној учитељици?
Тај школски час се завршио у рођенданском расположењу читавог разреда, само сам ја био одсутан, са неким осјећајем кривице и закључком да никад не треба поклањати шумско цвијеће учитељици за рођендан. Једва сам чекао да зазвони и да се прекине та досадна церемонија. Чим је зазвонило, сва дјеца су полетјела према вратима, а учитељица је сакупљала своје поклоне да их понесе у зборницу.
Остао сам посљедњи и нађосмо се на трен сами у разреду. Позва ме да јој помогнем. Пришао сам столу, а она ме је са неком топлом пажњом погледала директно у очи, помазила ме по глави и захвалила ми се ријечима: „Од тебе сам добила најљепши и најдражи поклон. Хвала ти!“
Нешто ме је у том тренутку стегло око срца. Не знам, да ли је то била радост? Чини ми се да јесте. Тих дана, те љубичице су мирисале у зборници и сви наставници им се дивили, а моје срце поигравало од среће. Ето, какву моћ има цвијеће!





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"