О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе

Фељтон





















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Вести


ВЕЛИКА НАГРАДА „ИВО АНДРИЋ“ НЕБОЈШИ ЈЕВРИЋУ: ПОБЕДА ЛИТЕРАТУРЕ НАД ЗАБОРАВОМ

Илија Шаула
детаљ слике: КРК Арт дизајн


Велика награда „Иво Андрић“ Небојши Јеврићу: Победа литературе над заборавом


Пише: Илија Шаула, Вест Честер, ПА – 11.06. 2025.

Вест да је Небојша Јеврић добитник Велике награде „Иво Андрић“ за књигу Мртви дим представља не само признање једном делу, већ и круну целокупног књижевног опуса аутора који је доследно и храбро сведочио о времену, човеку и истини. Његов хемингвејевски приступ и способност да драматичне догађаје пренесе на папир са снагом сведочења, затим техника писања која извире из стварности, чине Јеврића једним од најаутентичнијих гласова савремене српске прозе. - истакао је Емир Кустурица, директор Андрићевог института.
Ово признање, додељено у јубиларној, десетој години постојања награде, можда је и знак да се српска књижевност враћа својим основним вредностима – искрености, суштини људске природе и уметничкој одговорности.
 Јеврићево дело није само литература, већ и сведочанство, болни крик и метафизичка запитаности, како је оценила председница жирија, Слађана Илић.
Књига Мртви дим, Небојше Јеврића сачињена од кратких прича заснованих на судским списима и личним искуствима, представља литературу која дубоко задире у стварност и оживљава трауме и истине ратних деведесетих.
Посебно треба истаћи  рад Андрићевог института и жирија који је препознао значај овог дела и његовог аутора. У времену када се често награђује површност, ово је победа књижевности у најчистијем облику – онакве каква треба да буде: истинита и трајна.


 

Ово није само Јеврићева победа. Ово је победа књижевности


Додела Велике награде „Иво Андрић“ Небојши Јеврићу за збирку прича Мртви дим јесте вест коју љубитељи озбиљне књижевности дочекују са радошћу, али и са тихом надом. Надом да српска књижевна сцена, премда често обузета површним темама и трендовима, ипак уме да препозна дубоко искрено и уметнички значајно дело. Ово није признање само једној књизи – ово је признање читавом Јеврићевом књижевном гласу, стваралаштву које се није увек налазило у жижи јавности, али никад прећутано.
За мене, Јеврић није само писац – он је сведок. Његове реченице имају тежину метка, а његов стил – сажет, суров, истинит – без украсних епитета и књижевних егзибиција – подсећа на хемингвејевску дисциплину коју је управо истакао и сам Емир Кустурица. Мртви дим није збирка фиктивних конструкција, већ зборник туге, неправде и људске патње. Свако ко је читао Јеврића зна да иза сваког његовог реда стоји или лично искуство или дубоко проживљена туђа истина.
Ово признање које му је доделио Андрићев институт у Вишеграду, у десетој јубиларној години постојања награде, долази као дуго очекивано оправдање – не само за аутора, већ и за читаоце попут мене који су одувек знали да је реч о човеку који пише из унутрашње нужности, не ради признања или прихваћености. А када се жири одлучи да оваквом писцу додели награду која носи име Андрића, то је као да је књижевност узвратила дуг.


Како поручити књигу? Киком на слику! 

 


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2025 © Књижевна радионица "Кордун"