Nobelova nagrada za književnost za 2018. godinu pripala je poljskoj autorki Olgi Tokarčuk „za narativnu maštu koja sa enciklopedijskom strašću predstavlja prelazak granica kao oblik života“, dok je Nobelova nagrada za književnost za 2019. godinu dodeljena austrijskom piscu Peteru Handkeu „za uticajno delo koje je jezičkom domišljatošću istražilo periferiju i specifičnosti ljudskog iskustva“.
Piše: Danas Online / FoNet
Olga Tokarčuk rođena je 1962. godine u Sulehovu u Poljskoj, a danas živi u Vroclavu. Njeni roditelji su bili učitelji, a njen otac je takođe bio školski bibliotekar. U biblioteci je čitala prilično sve što je mogla da nađe i upravo je tu razvila svoj književni apetit.
Nakon studija psihologije na Univerzitetu u Varšavi, 1993. godine debitovala je kao pisac fikcije „Podroz ludzi Ksiegi“ („Putovanje ljudi iz knjige“). Pravi proboj napravila je trećim romanom ‘Praviek i inne czasi’ 1996 (‘Primeval and Other Times’, 2010). Roman je odličan primer nove poljske literature nakon 1989. godine, odupirući se moralnom prosuđivanju i nespremnosti da zastupa savest nacije. Umesto toga, on pokazuje izuzetan dar mašte sa visokim stepenom umetničke sofisticiranosti, navodi se u saopštenju Švedske Akademije nauka na Fejsbuku.
Peter Handke rođen je 1942. godine u selu Grifen, u oblasti Karnten na jugu Austrije. To je takođe rodno mesto njegove majke Marije, koja je pripadala slovenačkoj manjini. Od 1961. godine studirao je pravo na Univerzitetu u Gracu, ali prekinuo je studije nekoliko godina kasnije kada je objavljen njegov debitantski roman ‘Die Hornissen’ (1966).
Zajedno sa predstavom „Publikumsbeschimpfung“ („Prihvatanje publike“, 1969.) sigurno je svoj pečat postavio na književnoj sceni. Više od pedeset godina kasnije, producirajući veliki broj radova u različitim žanrovima, nametnuo se kao jedan od najuticajnijih pisaca u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Njegova bibliografija sadrži romane, eseje, beleške, dramska dela i scenarije. Njegova dela ispunjena su snažnom željom da otkriju i ostvare svoja otkrića pronalazeći nove književne izraze za njih.
Švedska akademija, koja dodeljuje ovu prestižnu nagradu, prošle godine nije dodelila Nobela za književnost, zbog skandala koji je izbio kada je Žan-Klod Arno, suprug članice Akademije Katarine Frostenson, osuđen na dve godine zatvora zbog seksualnog napada.
Izvor: Danas
