О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Вести


ПРОГЛАШЕНИ ДОБИТНИЦИ НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ ЗА КЊИЖЕВНОСТ ЗА 2018. И 2019. ГОДИНУ

детаљ слике: Fejsbuk/Nobel Prize, аутор илустрације: Никлас Елмехед

Нобелова награда за књижевност за 2018. годину припала је пољској ауторки Олги Токарчук „за наративну машту која са енциклопедијском страшц́у представља прелазак граница као облик живота“, док је Нобелова награда за књижевност за 2019. годину додељена аустријском писцу Петеру Хандкеу „за утицајно дело које је језичком домишљатошц́у истражило периферију и специфичности људског искуства“.


Пише: Данас Online / ФоНет


Олга Токарчук рођена је 1962. године у Сулехову у Пољској, а данас живи у Вроцлаву. Њени родитељи су били учитељи, а њен отац је такође био школски библиотекар. У библиотеци је читала прилично све што је могла да нађе и управо је ту развила свој књижевни апетит.


Након студија психологије на Универзитету у Варшави, 1993. године дебитовала је као писац фикције „Podroz ludzi Ksiegi“ („Путовање људи из књиге“). Прави пробој направила је трец́им романом ‘Правиек и инне цзаси’ 1996 (‘Primeval and Other Times’, 2010). Роман је одличан пример нове пољске литературе након 1989. године, одупируц́и се моралном просуђивању и неспремности да заступа савест нације. Уместо тога, он показује изузетан дар маште са високим степеном уметничке софистицираности, наводи се у саопштењу Шведске Академије наука на Фејсбуку.


Петер Хандке рођен је 1942. године у селу Грифен, у области Карнтен на југу Аустрије. То је такође родно место његове мајке Марије, која је припадала словеначкој мањини. Од 1961. године студирао је право на Универзитету у Грацу, али прекинуо је студије неколико година касније када је објављен његов дебитантски роман ‘Die Hornissen’ (1966).


Заједно са представом „Publikumsbeschimpfung“ („Прихватање публике“, 1969.) сигурно је свој печат поставио на књижевној сцени. Више од педесет година касније, продуцирајуц́и велики број радова у различитим жанровима, наметнуо се као један од најутицајнијих писаца у Европи након Другог светског рата. Његова библиографија садржи романе, есеје, белешке, драмска дела и сценарије. Његова дела испуњена су снажном жељом да открију и остваре своја откриц́а проналазец́и нове књижевне изразе за њих.


Шведска академија, која додељује ову престижну награду, прошле године није доделила Нобела за књижевност, због скандала који је избио када је Жан-Клод Арно, супруг чланице Академије Катарине Фростенсон, осуђен на две године затвора због сексуалног напада.


Извор: Данас


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"