|
|
|
PRIČE IZ LAVIRINTA LJUBAVI  | Svetlana Živanović | |
| |
detalj slike: Krk.art@designe
„Priče iz lavirinta ljubavi“ - Slobodan Ružić - Reč i smisao - Književni ESNAF - Beograd - 2026.
Svetlana Živanović
„Priče iz lavirinta ljubavi“ Slobodana Ružića predstavljaju zanimljivu i žanrovski razuđenu proznu celinu u kojoj se ljubav pojavljuje kao centralna pokretačka sila ljudskog života, ali i kao povod za preispitivanje smisla postojanja, izbora, prolaznosti i ličnog sazrevanja. Iako sam naslov upućuje na ljubavnu prozu, ova knjiga je mnogo više od zbirke ljubavnih priča. Ona je svojevrsna hronika jednog vremena i jedne generacije, ispričana kroz sudbine običnih ljudi koji se, svaki na svoj način, probijaju kroz složeni lavirint osećanja i životnih okolnosti.
Najveća vrednost rukopisa leži u njegovoj tematskoj raznovrsnosti. Autor ljubav ne posmatra isključivo kao romantičnu ili erotsku kategoriju. Ona se u ovim pričama pojavljuje kao mladalačka zanesenost, bračna privrženost, roditeljska nežnost, prijateljstvo, požrtvovanost, odanost, ali i kao čežnja, zabluda, razočaranje i gubitak. Upravo ta širina omogućava čitaocu da u različitim pričama prepozna delove sopstvenog iskustva.
Posebno je zanimljiv način na koji autor gradi svoje junake. Oni nisu idealizovani, niti predstavljeni kao nosioci velikih istorijskih uloga. Naprotiv, to su ljudi sa vrlinama i manama, sa strahovima, slabostima i nadama koje su bliske svakom čitaocu. Njihova uverljivost proističe iz životnosti dijaloga, prirodnosti reakcija i sposobnosti autora da prepozna sitne, ali značajne detalje svakodnevice.
U pojedinim pričama dominira humor, često blag i samoironičan, dok druge nose izraženu emocionalnu težinu. Autor uspešno kombinuje duhovite situacije sa ozbiljnim životnim temama, izbegavajući patetiku i preteranu sentimentalnost. Upravo ta ravnoteža doprinosi čitljivosti rukopisa i čini ga pristupačnim širokom krugu čitalaca.
Posebno mesto u knjizi zauzimaju priče u kojima se lične sudbine prepliću sa društvenim i istorijskim okolnostima. Promene države, ratovi, inflacija, neizvesnost tranzicionog perioda i svakodnevna borba za opstanak nisu ovde prikazani kao istorijska pozadina, već kao stvarnost koja neposredno oblikuje živote junaka. Na taj način privatne priče dobijaju širi značaj i postaju svedočanstvo jednog vremena.
Završni ciklus predstavlja možda i najzreliji deo rukopisa. U njemu autor napušta perspektivu mladalačkih osvajanja i okreće se razmišljanjima o starenju, prolaznosti i nasleđu koje čovek ostavlja iza sebe. Ovi tekstovi nose snažnu refleksivnu dimenziju i pokazuju da je ljubav, u svojoj najdubljoj suštini, pre svega sposobnost povezivanja sa drugim ljudima. Posebno su upečatljivi delovi posvećeni bračnom životu, deci i unuku, gde se kroz jednostavne scene otkriva duboka životna mudrost.
Stil Slobodana Ružića odlikuju jasnoća, neposrednost i lakoća pripovedanja. Rečenice su prirodne i tečne, dijalozi uverljivi, a pripovedanje lišeno nepotrebnih stilskih ukrasa. Upravo ta jednostavnost predstavlja jednu od najvećih vrlina knjige jer omogućava da u prvi plan izbiju ljudi, njihove emocije i životne priče.
„Priče iz lavirinta ljubavi“ su knjiga koja podseća da ljudski život nije sastavljen od velikih pobeda i spektakularnih događaja, već od susreta, izbora, ljubavi i sećanja koja vremenom dobijaju pravi smisao. To je proza koja čitaoca istovremeno zabavlja, podstiče na razmišljanje i budi emocije. Zahvaljujući životnoj uverljivosti, tematskoj raznovrsnosti i toplom humanističkom tonu, ovaj rukopis zaslužuje pažnju čitalaca koji cene savremenu prozu okrenutu čoveku i njegovoj svakodnevici.
Knjigu preporučujem za čitanje, jer poseduje jasnu unutrašnju koncepciju, autentičan pripovedački glas i sposobnost da uspostavi neposredan emotivni kontakt sa čitaocem. U vremenu kada je iskrenost u književnosti sve ređa, „Priče iz lavirinta ljubavi“ nude upravo ono što dobru prozu čini trajnom – prepoznatljive ljude, istinske emocije i priče koje ostaju u sećanju i nakon što se knjiga zatvori.
|
