О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Емина Мукић
Ена Вуковић
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Благојевић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Силвана Андрић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Слободан Владушић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


ПРИЧЕ ИЗ ЛАВИРИНТА ЉУБАВИ

Светлана Живановић
детаљ слике: Krk.art@designe


„Приче из лавиринта љубави“ -

Слободан Ружић - Реч и смисао - Књижевни ЕСНАФ - Београд - 2026. 



 Светлана Живановић


„Приче из лавиринта љубави“ Слободана Ружића представљају занимљиву и жанровски разуђену прозну целину у којој се љубав појављује као централна покретачка сила људског живота, али и као повод за преиспитивање смисла постојања, избора, пролазности и личног сазревања. Иако сам наслов упућује на љубавну прозу, ова књига је много више од збирке љубавних прича. Она је својеврсна хроника једног времена и једне генерације, испричана кроз судбине обичних људи који се, сваки на свој начин, пробијају кроз сложени лавиринт осећања и животних околности.

Највећа вредност рукописа лежи у његовој тематској разноврсности. Аутор љубав не посматра искључиво као романтичну или еротску категорију. Она се у овим причама појављује као младалачка занесеност, брачна приврженост, родитељска нежност, пријатељство, пожртвованост, оданост, али и као чежња, заблуда, разочарање и губитак. Управо та ширина омогућава читаоцу да у различитим причама препозна делове сопственог искуства.

Посебно је занимљив начин на који аутор гради своје јунаке. Они нису идеализовани, нити представљени као носиоци великих историјских улога. Напротив, то су људи са врлинама и манама, са страховима, слабостима и надама које су блиске сваком читаоцу. Њихова уверљивост проистиче из животности дијалога, природности реакција и способности аутора да препозна ситне, али значајне детаље свакодневице.

У појединим причама доминира хумор, често благ и самоироничан, док друге носе изражену емоционалну тежину. Аутор успешно комбинује духовите ситуације са озбиљним животним темама, избегавајући патетику и претерану сентименталност. Управо та равнотежа доприноси читљивости рукописа и чини га приступачним широком кругу читалаца.

Посебно место у књизи заузимају приче у којима се личне судбине преплићу са друштвеним и историјским околностима. Промене државе, ратови, инфлација, неизвесност транзиционог периода и свакодневна борба за опстанак нису овде приказани као историјска позадина, већ као стварност која непосредно обликује животе јунака. На тај начин приватне приче добијају шири значај и постају сведочанство једног времена.

Завршни циклус представља можда и најзрелији део рукописа. У њему аутор напушта перспективу младалачких освајања и окреће се размишљањима о старењу, пролазности и наслеђу које човек оставља иза себе. Ови текстови носе снажну рефлексивну димензију и показују да је љубав, у својој најдубљој суштини, пре свега способност повезивања са другим људима. Посебно су упечатљиви делови посвећени брачном животу, деци и унуку, где се кроз једноставне сцене открива дубока животна мудрост.

Стил Слободана Ружића одликују јасноћа, непосредност и лакоћа приповедања. Реченице су природне и течне, дијалози уверљиви, а приповедање лишено непотребних стилских украса. Управо та једноставност представља једну од највећих врлина књиге јер омогућава да у први план избију људи, њихове емоције и животне приче.

„Приче из лавиринта љубави“ су књига која подсећа да људски живот није састављен од великих победа и спектакуларних догађаја, већ од сусрета, избора, љубави и сећања која временом добијају прави смисао. То је проза која читаоца истовремено забавља, подстиче на размишљање и буди емоције. Захваљујући животној уверљивости, тематској разноврсности и топлом хуманистичком тону, овај рукопис заслужује пажњу читалаца који цене савремену прозу окренуту човеку и његовој свакодневици.

Књигу препоручујем за читање, јер поседује јасну унутрашњу концепцију, аутентичан приповедачки глас и способност да успостави непосредан емотивни контакт са читаоцем. У времену када је искреност у књижевности све ређа, „Приче из лавиринта љубави“ нуде управо оно што добру прозу чини трајном – препознатљиве људе, истинске емоције и приче које остају у сећању и након што се књига затвори.


 





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2026 © Књижевна радионица "Кордун"