detalj slike: KRK Art dizajn

Nijanse časti

Antologija priča različitih autora

Msr filozofije: Milena Blagojević

Jedan od apstraktnih pojmova koji naizgled deluju veoma jednostavno, a u svojoj strukturi sadrže latentnu višeznačnost u pogledu preplitanja više različitih tokova misli, koja se otkriva kada se pristupi njegovoj detaljnoj analizi, prisutan i u svakodnevnom govoru od pamtiveka, jeste čast. Ova značajna, zvučna i kategorična reč, što se prenosi kroz burne vekove ljudskog postojanja, tvrda i čvrsta, ukorenjena u moralna načela sopstvenika, nosi težinu čija se vrednost, u osnovi poznata i duboko utemeljena, i istinski smisao prepoznaju tek u raznovrsnosti konkretnih situacija koje se ispostavljaju kao njegov usud i moralna obaveza, preuzeta u bliskoj, ili pak daljoj prošlosti. Čast se, shodno prvim asocijacijama, prevashodno posmatra u kulturološkom i istorijskom kontekstu, kao deo porodične tradicije koja se poštuje kao neprikosnoveni zavet predaka. Kada se posmatra kroz povezanost sa pitanjem opstanka i očuvanja vlastitog identiteta i porekla usled brojnih previranja u uzburkanom proticanju stoleća koja su donela mnoge borbe i stradanja, prouzrokovana teritorijalnim pretenzijama, čast se univerzalizuje i postaje bazično pitanje, vezano za državotvornost i položaj naroda na povesnoj mapi, nebrojeno puta preoblikovanoj. Ukoliko se dovodi u relaciju sa pojedincem i njegovim svesno donesenim izborima i odlukama, čast se razume poput neodvojivog obeležja čestite i formirane ličnosti, iskazana kroz datu reč, što je neporeciva.

Kratka i jezgrovita rečenica, „Časna reč!”, uzima se sa svešću o njenom punom značenju i svim implikacijama u korespondenciji sa stvarnošću, što iz nje proishode. Čast, dakle, ima, tri fundamenta, u istorijskom, kulturološkom, a ponajviše u običajnom i u istorijskom smislu, i ova značenja se dalje granaju i razvrstavaju, u zavisnosti od pojedinačnih slučajeva, koji opet sadrže zajedničku potku, neraskidivo spletenu sa izvornim smislom. U lingvističkom pogledu, ona se poima u korelaciji sa drugim, similarnim ili možda i gotovo istovetnim pojmovima, premda tumačenje časti, zbog njene prikrivene dvostrukosti, neminovno zahteva opreznost postupanja. Prvi pojmovi koji se nadovezuju na čast jesu svakako čestitost i poštenje, u samoj signifikativnoj strukturi prepleteni sa njom. Ove tri reči, sagledavane zajedno, stoje kao čvrsti bedemi na kojima se zasniva moralni integritet čoveka, koji se, kroz uzajamne interakcije i metod univerzalizacije, prenosi na neku grupu ili društvenu zajednicu, što im neminovno pridaje i sociološku komponentu.

Isto tako, važan pojam, koji je ujedno činilac i sinonim časti, shodno interpretaciji, jeste obećanje. Obećanje i data reč, odnosno, časna reč, ako se posmatra ispolinski smisao reči, bez elastičnosti i fleksibilnosti koje je povodom prvog termina donelo savremeno razdoblje, međusobno se aproksimativno približavaju, te se može reći da se u nekim slučajevima i poistovećuju, premda je časna reč jača, jer obuhvata istovremeno čestitost, poštenje i obećanje.  Data reč se ne poriče, čak i kada sadrži potencijalne negativne posledice po njenog nosioca. Izrečeno obećanje se shvata kao obaveza koja mora biti ispunjena, makar njen zalog bio i život. Ovakva situacija je najčešće sastavni deo japanske srednjevekovne kulture, koja seže do ekstrema koji se poštuju kao neumitnost ličnog izbora, ili je prisutna u običaju dvoboja zbog uvrede časti, široko rasprostranjenih među aristokratijom i pripadnicima vojske tokom osamnaestog i devetnaestog veka. Bilo da je u pitanju povreda ljubavnih osećanja, porodice ili narušavanje ličnog dostojanstva, dvoboj je bio prihvaćen, pod‌jednako s pozicija obojice suparnika, bez obzira na moguće posledice, jer se odbijanje smatralo nečasnim i kukavičlukom, a nadasve, uniženjem ponosa i dostojanstva. Ovde se vidi još jedan vezivni element časti, koji se sa njom postavlja udruženo, i u poimanju ljudi, naroda i civilizacija, kao i u lingvističkom pogledu, a to je ponos, koji ne dozvoljava poricanje čvrsto obećanog, kao moralne obaveze.

Etički segment časti, koji je ujedno i njena suština, u određenim slučajevima ukazuje i na teške akseološke dileme, kada se pojedinac, usled spleta okolnosti, pokatkad i bez svoje volje, suoči s komplikacijama povodom izbora, koji može da ucrta i tok njegovog potonjeg života, ili da mu neporecivo odredi prekid. Čast se, u filozofskom smislu, može, s jedne strane, definisati i kao najviše dobro, što je onda povezuje sa vrlinom. Međutim, čast u svom spoljašnjem vidu gde se razmatra njeno mesto u svetu ne podrazumeva i nužno ne sadrži samo vrlinu, već može da se nađe i na suprotnoj strani od postuliranog najvišeg dobra u antičkom smislu poimanja.

Naime, čast ima i svoje pozitivne i negativne komponente, pri čemu se nepovoljna strana, iako je prisutna, neretko zanemaruje, a u obema je uočljiva veza između časti i ponosa. Čast može da znači odbranu čestitosti i ugleda i visoko vrednovanje vlastitog dostojanstva, kao i, ukoliko se univerzalizuje, poštovanje prema određenom geografskom i kulturnom entitetu. Međutim, s druge strane, može vremenom da iz običajnosti kao etnološkog i kulturološkog koncepta prouzrokovanog očuvanjem istorijske baštine i predačkih verovanja i poimanja, da se pretvori u mučnu posledicu konzervativnosti i okoštalosti gde prestaje da bude obaveza vezana za psihologiju čoveka, odnosno, njegovu savest i postaje eksterno pitanje, nametnuta dužnost. Tada čast gubi svoj unutrašnji smisao, premda kao pojam i dalje postoji, u svom osnovnom značenju, ali u suptilno, no vidno, preinačenom psihološkom okruženju. Takođe, čast po svojoj bazičnoj definiciji nije samo očuvanje ličnog integriteta, već i odbrana drugog od samog sebe, u realnom i alegorijskom smislu, pri čemu se izrečeno prenosi u područje univerzalnog.  Stoga je pojam časti neodvojiv od moralnosti i integriteta čoveka, koji u nekim slučajevima, podrazumeva i odricanje, da bi se spasila čestitost, a u krajnjem smislu i život druge osobe. Istinski častan i čestit čovek nikad ne odstupa od svojih načela, spreman da se i žrtvuje radi pravednosti i opšteg dobra.

Antologija priča različitih autora „Nijanse časti” sadrži trideset dve tematski i stilske raznovrsne priče, koje se odlikuju širokim dijapazonom rešenja u pogledu tretiranja ove kompleksne teme. Priče se zasnivaju, skoro pod‌jednako, na afirmativnom i negativnom pravcu kretanja časti, sa svim njenim prelivima, odnosno, u pravcu očuvanja dostojanstva i potpunog gubitka, zbog nedoličnog postupanja. One su pozicionirane u različite vremenske periode, pri čemu se pod ovim podrazumevaju sve tri vremenske kategorije i njihova mestimična prožimanja, što ukazuje na činjenicu, da su priče, kao i osnovno shvatanje pojma časti, nadahnute tradicijom i kulturom, kao i očuvanjem samosvojnosti i identiteta i baštinjenjem istinskih vrednosti, sa kojima su povezani ljubav i oproštaj, apstraktne reči koje u datim kontekstima izazivaju samopreispitivanje čoveka i predstavljaju zamršeno i teško etičko pitanje. Ponekad je nužan i zaborav, da bi čast ostala neokrnjena. Viteška čast, čije su komponente i mač i ruža, protkana je nijansama psihologije junaka. Neke priče su bajkovite, pri čemu je fantastični element upleten u realni kontekst mesto oko koga se organizuje pripovedanje i konstrukcija priče, a neke su posve pomerene u imaginarnu ravan, i njihova fino istkana atmosfera treperi na granici jave i sna, što u nekim pričama suptilno odražava i psihologiju junaka. Pojam časti često je smešten u imaginarne prostore diljem zemnog šara, ili u neko futurističko doba što iznenada otkriva čast naroda iz davnina, zasnovanu na dvema sastavnim činiocima bez kojih čast ne može postojati, dostojanstvu i čojstvu, odbrani drugoga od sebe, i na junačkom nasleđu. Čast se razmatra i na vrlo originalne i interesantne načine, sa tačke stečenog iskustva, pri čemu se kroz razmišljanja junaka neosetno prelama proticanje vremena. Čast se shvata i posve realistički, u savremenom ili prikriveno futurističkom kontekstu, u kompetitivnom smislu nadgornjavanja različitih profesija. S tim u vezi treba razmotriti i važno pitanje savremenog doba, pojam akademske časti, u kome se, shodno pravcu posmatranja, preliva više različitih nijansi, od sasvim svetlih do najtamnijih, spleten sa ljudskom sujetom i činjenicom da animozitet prouzrokovan borbom za bolje pozicije i nagrade može da ostavi ozbiljne posledice što se tiče unapređenja društvene zajednice i naučnih istraživanja, čije su implikacije trajne i bolne. Taština poništava profesionalnu odgovornost i intelektualno poštenje, što se može preslikati na aktuelno vreme, a sa nekim varijacijama, proteže se kroz vekove. Istovremeno, makijavelistički način postupanja pokazuje i mučne konsekvence lažnog prijateljstva. U neke od priča upletene su i reference i asocijacije iz literature, ali i iz nekih sfera supkulture, kao lajtmotiv oko koga se gradi cela narativna struktura i profil likova. Poneka priča je prožeta uplivom humora, a ima i onih gde se pojam čast, shvaćen u običajnom kontekstu, premešta u fantastične svetove.

Jezik je raznovrstan, shodno opisanom hronološkom kontekstu i samoj intenciji i atmosferi priče, i psihološkim portretima karaktera. Neke priče su napisane u jednostavnom, modernom stilu, sa alternacijom dugih i kratkih rečenica, u pojedinim su reči upliću nalik na fine tanke niti, ponegde su primetni neobični sklopovi, a u drugima je jezik neobavezan i razgovoran, i uglavnom predstavljen putem dijaloga. Ima i priča koje su odlikuju dugim i komplikovanim rečenicama, obilato snabdevenim stručnim akademskim izrazima iz filozofije, psihologije i pozitivnih nauka.

Zbirka priča „Nijanse časti” pokazuje mnogostruke perspektive posmatranja ove teme, koje neretko i na sasvim drugačije načine osvetljavaju ovo izuzetno važno, složeno pitanje, što sa sobom povlači brojne zapitanosti koje se pokreću povodom čovekove moralnosti i shvatanja unutrašnje, istinske obaveze, prema samom sebi, u cilju očuvanja sopstvenog dostojanstva. Čast je dvojak pojam, koji u sebi, katkad i u isto vreme, sadrži blistavu svetlost, ali i gustu tamu. Ona izvire iz date reči, kao mač koji neumoljivo seče, ne štedeći ni sopstvenika, ni njemu suprotstavljene. U sebi sadrži neraskidivo svezane, čestitost, poštenje i obećanje, kao najvažniji faktor. Međutim, u univerzumu asocijativnosti pojmova treperi i ljubav, zalog viteške časti na sva vremena, koja može doneti spas, ali i propast. Čast posmatrana u savremenom razdoblju, inicira neka relativno nova, ali neosporno bitna pitanja. Stoga ovu knjigu sa zadovoljstvom preporučujem za čitanje, uverena da će raznolikost nijansi časti pokazati večni i neprolazni značaj razmatrane tematike i važnost njenog sveobuhvatnog razumevanja.

PODELITE OVAJ TEKST NA: