детаљ слике: КРК Арт дизајн

Нијансе части

Антологија прича различитих аутора

Мср филозофије: Милена Благојевић

Један од апстрактних појмова који наизглед делују веома једноставно, а у својој структури садрже латентну вишезначност у погледу преплитања више различитих токова мисли, која се открива када се приступи његовој детаљној анализи, присутан и у свакодневном говору од памтивека, јесте част. Ова значајна, звучна и категорична реч, што се преноси кроз бурне векове људског постојања, тврда и чврста, укорењена у морална начела сопственика, носи тежину чија се вредност, у основи позната и дубоко утемељена, и истински смисао препознају тек у разноврсности конкретних ситуација које се испостављају као његов усуд и морална обавеза, преузета у блиској, или пак даљој прошлости. Част се, сходно првим асоцијацијама, превасходно посматра у културолошком и историјском контексту, као део породичне традиције која се поштује као неприкосновени завет предака. Када се посматра кроз повезаност са питањем опстанка и очувања властитог идентитета и порекла услед бројних превирања у узбурканом протицању столећа која су донела многе борбе и страдања, проузрокована територијалним претензијама, част се универзализује и постаје базично питање, везано за државотворност и положај народа на повесној мапи, небројено пута преобликованој. Уколико се доводи у релацију са појединцем и његовим свесно донесеним изборима и одлукама, част се разуме попут неодвојивог обележја честите и формиране личности, исказана кроз дату реч, што је непорецива.

Кратка и језгровита реченица, „Часна реч!”, узима се са свешћу о њеном пуном значењу и свим импликацијама у кореспонденцији са стварношћу, што из ње происходе. Част, дакле, има, три фундамента, у историјском, културолошком, а понајвише у обичајном и у историјском смислу, и ова значења се даље гранају и разврставају, у зависности од појединачних случајева, који опет садрже заједничку потку, нераскидиво сплетену са изворним смислом. У лингвистичком погледу, она се поима у корелацији са другим, симиларним или можда и готово истоветним појмовима, премда тумачење части, због њене прикривене двострукости, неминовно захтева опрезност поступања. Први појмови који се надовезују на част јесу свакако честитост и поштење, у самој сигнификативној структури преплетени са њом. Ове три речи, сагледаване заједно, стоје као чврсти бедеми на којима се заснива морални интегритет човека, који се, кроз узајамне интеракције и метод универзализације, преноси на неку групу или друштвену заједницу, што им неминовно придаје и социолошку компоненту.

Исто тако, важан појам, који је уједно чинилац и синоним части, сходно интерпретацији, јесте обећање. Обећање и дата реч, односно, часна реч, ако се посматра исполински смисао речи, без еластичности и флексибилности које је поводом првог термина донело савремено раздобље, међусобно се апроксимативно приближавају, те се може рећи да се у неким случајевима и поистовећују, премда је часна реч јача, јер обухвата истовремено честитост, поштење и обећање.  Дата реч се не пориче, чак и када садржи потенцијалне негативне последице по њеног носиоца. Изречено обећање се схвата као обавеза која мора бити испуњена, макар њен залог био и живот. Оваква ситуација је најчешће саставни део јапанске средњевековне културе, која сеже до екстрема који се поштују као неумитност личног избора, или је присутна у обичају двобоја због увреде части, широко распрострањених међу аристократијом и припадницима војске током осамнаестог и деветнаестог века. Било да је у питању повреда љубавних осећања, породице или нарушавање личног достојанства, двобој је био прихваћен, под‌једнако с позиција обојице супарника, без обзира на могуће последице, јер се одбијање сматрало нечасним и кукавичлуком, а надасве, унижењем поноса и достојанства. Овде се види још један везивни елемент части, који се са њом поставља удружено, и у поимању људи, народа и цивилизација, као и у лингвистичком погледу, а то је понос, који не дозвољава порицање чврсто обећаног, као моралне обавезе.

Етички сегмент части, који је уједно и њена суштина, у одређеним случајевима указује и на тешке аксеолошке дилеме, када се појединац, услед сплета околности, покаткад и без своје воље, суочи с компликацијама поводом избора, који може да уцрта и ток његовог потоњег живота, или да му непорециво одреди прекид. Част се, у филозофском смислу, може, с једне стране, дефинисати и као највише добро, што је онда повезује са врлином. Међутим, част у свом спољашњем виду где се разматра њено место у свету не подразумева и нужно не садржи само врлину, већ може да се нађе и на супротној страни од постулираног највишег добра у античком смислу поимања.

Наиме, част има и своје позитивне и негативне компоненте, при чему се неповољна страна, иако је присутна, неретко занемарује, а у обема је уочљива веза између части и поноса. Част може да значи одбрану честитости и угледа и високо вредновање властитог достојанства, као и, уколико се универзализује, поштовање према одређеном географском и културном ентитету. Међутим, с друге стране, може временом да из обичајности као етнолошког и културолошког концепта проузрокованог очувањем историјске баштине и предачких веровања и поимања, да се претвори у мучну последицу конзервативности и окошталости где престаје да буде обавеза везана за психологију човека, односно, његову савест и постаје екстерно питање, наметнута дужност. Тада част губи свој унутрашњи смисао, премда као појам и даље постоји, у свом основном значењу, али у суптилно, но видно, преиначеном психолошком окружењу. Такође, част по својој базичној дефиницији није само очување личног интегритета, већ и одбрана другог од самог себе, у реалном и алегоријском смислу, при чему се изречено преноси у подручје универзалног.  Стога је појам части неодвојив од моралности и интегритета човека, који у неким случајевима, подразумева и одрицање, да би се спасила честитост, а у крајњем смислу и живот друге особе. Истински частан и честит човек никад не одступа од својих начела, спреман да се и жртвује ради праведности и општег добра.

Антологија прича различитих аутора „Нијансе части” садржи тридесет две тематски и стилске разноврсне приче, које се одликују широким дијапазоном решења у погледу третирања ове комплексне теме. Приче се заснивају, скоро под‌једнако, на афирмативном и негативном правцу кретања части, са свим њеним преливима, односно, у правцу очувања достојанства и потпуног губитка, због недоличног поступања. Оне су позициониране у различите временске периоде, при чему се под овим подразумевају све три временске категорије и њихова местимична прожимања, што указује на чињеницу, да су приче, као и основно схватање појма части, надахнуте традицијом и културом, као и очувањем самосвојности и идентитета и баштињењем истинских вредности, са којима су повезани љубав и опроштај, апстрактне речи које у датим контекстима изазивају самопреиспитивање човека и представљају замршено и тешко етичко питање. Понекад је нужан и заборав, да би част остала неокрњена. Витешка част, чије су компоненте и мач и ружа, проткана је нијансама психологије јунака. Неке приче су бајковите, при чему је фантастични елемент уплетен у реални контекст место око кога се организује приповедање и конструкција приче, а неке су посве померене у имагинарну раван, и њихова фино исткана атмосфера трепери на граници јаве и сна, што у неким причама суптилно одражава и психологију јунака. Појам части често је смештен у имагинарне просторе диљем земног шара, или у неко футуристичко доба што изненада открива част народа из давнина, засновану на двема саставним чиниоцима без којих част не може постојати, достојанству и чојству, одбрани другога од себе, и на јуначком наслеђу. Част се разматра и на врло оригиналне и интересантне начине, са тачке стеченог искуства, при чему се кроз размишљања јунака неосетно прелама протицање времена. Част се схвата и посве реалистички, у савременом или прикривено футуристичком контексту, у компетитивном смислу надгорњавања различитих професија. С тим у вези треба размотрити и важно питање савременог доба, појам академске части, у коме се, сходно правцу посматрања, прелива више различитих нијанси, од сасвим светлих до најтамнијих, сплетен са људском сујетом и чињеницом да анимозитет проузрокован борбом за боље позиције и награде може да остави озбиљне последице што се тиче унапређења друштвене заједнице и научних истраживања, чије су импликације трајне и болне. Таштина поништава професионалну одговорност и интелектуално поштење, што се може пресликати на актуелно време, а са неким варијацијама, протеже се кроз векове. Истовремено, макијавелистички начин поступања показује и мучне консеквенце лажног пријатељства. У неке од прича уплетене су и референце и асоцијације из литературе, али и из неких сфера супкултуре, као лајтмотив око кога се гради цела наративна структура и профил ликова. Понека прича је прожета упливом хумора, а има и оних где се појам част, схваћен у обичајном контексту, премешта у фантастичне светове.

Језик је разноврстан, сходно описаном хронолошком контексту и самој интенцији и атмосфери приче, и психолошким портретима карактера. Неке приче су написане у једноставном, модерном стилу, са алтернацијом дугих и кратких реченица, у појединим су речи уплићу налик на фине танке нити, понегде су приметни необични склопови, а у другима је језик необавезан и разговоран, и углавном представљен путем дијалога. Има и прича које су одликују дугим и компликованим реченицама, обилато снабдевеним стручним академским изразима из филозофије, психологије и позитивних наука.

Збирка прича „Нијансе части” показује многоструке перспективе посматрања ове теме, које неретко и на сасвим другачије начине осветљавају ово изузетно важно, сложено питање, што са собом повлачи бројне запитаности које се покрећу поводом човекове моралности и схватања унутрашње, истинске обавезе, према самом себи, у циљу очувања сопственог достојанства. Част је двојак појам, који у себи, каткад и у исто време, садржи блиставу светлост, али и густу таму. Она извире из дате речи, као мач који неумољиво сече, не штедећи ни сопственика, ни њему супротстављене. У себи садржи нераскидиво свезане, честитост, поштење и обећање, као најважнији фактор. Међутим, у универзуму асоцијативности појмова трепери и љубав, залог витешке части на сва времена, која може донети спас, али и пропаст. Част посматрана у савременом раздобљу, иницира нека релативно нова, али неоспорно битна питања. Стога ову књигу са задовољством препоручујем за читање, уверена да ће разноликост нијанси части показати вечни и непролазни значај разматране тематике и важност њеног свеобухватног разумевања.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: