detalj slike: KRK Art dizajn

ZAŠTO POSTIMO

Beseda „U susret Vidovdanu“, u vreme Petrovskog posta - Paterson, Srpsko imanje, 27.06.2026.

Ilija Šaula

Vaše preosveštenstvo, časni oci, draga braćo i sestre, dragi prijatelji

Dozvolite mi najpre da vam poželim dobro zdravlje, mir i radost u susret Vidovdanu.

Postoje datumi koji stoje u kalendaru i prolaze, a postoje dani koji žive u narodu. Vidovdan je jedan od tih dana. On nas okuplja i kada se radujemo i kada tugujemo, i kada smo u otadžbini i kada smo daleko od nje, i kada postimo i kada mrsimo. Gde god da živi srpski narod, Vidovdan nas podseća da pripadamo jedni drugima. Čini mi se da bi svaki Srbin, ako bi propustio Vidovdan, cele godine osećao da je izostao sa velikog porodičnog sabranja.

Zato smo danas ovde: da se susretnemo, da se setimo naših junaka, da se pomolimo za njihovu slavu i pokoj. Da se setimo svojih predaka, rodne kuće i zavičaja. I da, svako u sebi, preispita put kojim ide. A tim putem ovih dana koračamo i kroz Petrovski post.

Kada se pomene post, većina ljudi najpre pomisli na hranu, na ono što se sme i što se ne sme jesti. Ali ako bismo post sveli samo na promenu jelovnika, onda bismo mu oduzeli njegov najdublji smisao.

Post nije promena trpeze. Post je promena čoveka.

Bog nije ustanovio post da bi čoveku nešto oduzeo, već da bi mu pomogao da otkrije koliko je slobodan. Jer čovek nije slobodan onda kada može sve da ima, već onda kada nije rob onoga što želi. Slobodan je onaj koji ume da kaže: „Neću.“ Tada shvatamo da nismo robovi svojih navika, prohteva i želja.

Ali post nas uči još nečemu što je savremenom čoveku postalo dragoceno: uči nas da sačuvamo želju.

Živimo u vremenu u kome nam je gotovo sve dostupno. Navikli smo da jednim dodirom ekrana dobijemo ono što poželimo. Kada nam je sve stalno na dohvat ruke, polako prestajemo da se radujemo.

Post nas vraća radosti iščekivanja.

Po završetku posta kada  sednemo za prazničnu trpezu, taj ručak nije samo bogatiji. I hleb je ukusniji. I kolač je slađi. A pečenica onakva kaku samo možemo poželeti. I osmesi oko stola su iskreniji. Ne zato što je hrana drugačija, već zato što smo se mi promenili u negovanju želje za onim što volimo.

Post nas uči zahvalnosti. A zahvalan čovek nikada nije siromašan.Crkva nas oduvek podseća da se ne posti samo hranom.

Šta vredi ako smo se odrekli mrsne trpeze, a nismo se odrekli gneva?

Šta vredi ako smo ostavili meso, a nismo ostavili ogovaranja i psovke?

Šta vredi ako su nam usta postila, a srce ostalo zatvoreno?

Pravi post počinje onda kada postanemo pažljiviji prema čoveku pored sebe. Kada lakše oprostimo i uzdržimo od teške reči. Kada primetimo nečiju tugu i pomognemo bez očekivanja zahvalnosti.

Tada post prestaje da bude obaveza. Postaje radost. Postaje svetlost koja ne obasjava samo nas, već i sve one sa kojima živimo.

Danas ćemo, posle ovog programa, sesti za posnu trpezu. I to je lepa slika našeg zajedništva. Ne okuplja nas samo hrana. Okupljaju nas razgovor, sećanje, vera, prijateljstvo i ljubav.Tu, za istim stolom, post dobija svoje najlepše lice. On nas ne udaljava jedne od drugih. On nas uči kako da budemo bliži.

Draga braćo i sestre,

Ako iz ovog Petrovskog posta izađemo mirniji nego što smo u njega ušli… ako budemo strpljiviji… ako budemo imali više razumevanja jedni za druge… ako budemo lakše praštali… onda smo razumeli njegov najdublji smisao.

Neka nam Gospod podari snage da ovaj post ne nosimo samo u jelovniku, već u srcu. Neka nam podari mudrost da sačuvamo radost iščekivanja, lepotu zajedništva i mir koji nijedno bogatstvo ovoga sveta ne može kupiti.

Obeležimo dostojno Vidovdan, pomolimo se za sve naše velikomučenike čiji su životi branili čast i ugled ovog praznika. Neka je blagosloven Petrovski post. I neka Gospod blagoslovi sve naše porodice, gde god živele. Amin.

Ilija Šaula – književnik, Vest Čester - PA

O Vidovdanu ljeta gospodnjeg 2026. Paterson, savezna država Njujork

PODELITE OVAJ TEKST NA: