детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЗАШТО ПОСТИМО

Беседа „У сусрет Видовдану“, у време Петровског поста - Патерсон, Српско имање, 27.06.2026.

Илија Шаула

Ваше преосвештенство, часни оци, драга браћо и сестре, драги пријатељи

Дозволите ми најпре да вам пожелим добро здравље, мир и радост у сусрет Видовдану.

Постоје датуми који стоје у календару и пролазе, а постоје дани који живе у народу. Видовдан је један од тих дана. Он нас окупља и када се радујемо и када тугујемо, и када смо у отаџбини и када смо далеко од ње, и када постимо и када мрсимо. Где год да живи српски народ, Видовдан нас подсећа да припадамо једни другима. Чини ми се да би сваки Србин, ако би пропустио Видовдан, целе године осећао да је изостао са великог породичног сабрања.

Зато смо данас овде: да се сусретнемо, да се сетимо наших јунака, да се помолимо за њихову славу и покој. Да се сетимо својих предака, родне куће и завичаја. И да, свако у себи, преиспита пут којим иде. А тим путем ових дана корачамо и кроз Петровски пост.

Када се помене пост, већина људи најпре помисли на храну, на оно што се сме и што се не сме јести. Али ако бисмо пост свели само на промену јеловника, онда бисмо му одузели његов најдубљи смисао.

Пост није промена трпезе. Пост је промена човека.

Бог није установио пост да би човеку нешто одузео, већ да би му помогао да открије колико је слободан. Јер човек није слободан онда када може све да има, већ онда када није роб онога што жели. Слободан је онај који уме да каже: „Нећу.“ Тада схватамо да нисмо робови својих навика, прохтева и жеља.

Али пост нас учи још нечему што је савременом човеку постало драгоцено: учи нас да сачувамо жељу.

Живимо у времену у коме нам је готово све доступно. Навикли смо да једним додиром екрана добијемо оно што пожелимо. Када нам је све стално на дохват руке, полако престајемо да се радујемо.

Пост нас враћа радости ишчекивања.

По завршетку поста када  седнемо за празничну трпезу, тај ручак није само богатији. И хлеб је укуснији. И колач је слађи. А печеница онаква каку само можемо пожелети. И осмеси око стола су искренији. Не зато што је храна другачија, већ зато што смо се ми променили у неговању жеље за оним што волимо.

Пост нас учи захвалности. А захвалан човек никада није сиромашан.Црква нас одувек подсећа да се не пости само храном.

Шта вреди ако смо се одрекли мрсне трпезе, а нисмо се одрекли гнева?

Шта вреди ако смо оставили месо, а нисмо оставили оговарања и псовке?

Шта вреди ако су нам уста постила, а срце остало затворено?

Прави пост почиње онда када постанемо пажљивији према човеку поред себе. Када лакше опростимо и уздржимо од тешке речи. Када приметимо нечију тугу и помогнемо без очекивања захвалности.

Тада пост престаје да буде обавеза. Постаје радост. Постаје светлост која не обасјава само нас, већ и све оне са којима живимо.

Данас ћемо, после овог програма, сести за посну трпезу. И то је лепа слика нашег заједништва. Не окупља нас само храна. Окупљају нас разговор, сећање, вера, пријатељство и љубав.Ту, за истим столом, пост добија своје најлепше лице. Он нас не удаљава једне од других. Он нас учи како да будемо ближи.

Драга браћо и сестре,

Ако из овог Петровског поста изађемо мирнији него што смо у њега ушли… ако будемо стрпљивији… ако будемо имали више разумевања једни за друге… ако будемо лакше праштали… онда смо разумели његов најдубљи смисао.

Нека нам Господ подари снаге да овај пост не носимо само у јеловнику, већ у срцу. Нека нам подари мудрост да сачувамо радост ишчекивања, лепоту заједништва и мир који ниједно богатство овога света не може купити.

Обележимо достојно Видовдан, помолимо се за све наше великомученике чији су животи бранили част и углед овог празника. Нека је благословен Петровски пост. И нека Господ благослови све наше породице, где год живеле. Амин.

Илија Шаула – књижевник, Вест Честер - ПА

О Видовдану љета господњег 2026. Патерсон, савезна држава Њујорк

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: