detalj slike: KRK Art dizajn

U RAJU NA OSTRVU KJURASAO

Ostrvo Kjurasao (Curacao) jedno je od ostrva u Karibskom moru, za koje turističke organizacije kažu da je ''Raj na zemlji'' i u tome ima mnogo istine.

Kada sam u oktobru krenuo u tromesečnu misiju tehničke pomoći Republici Peru, put me je doveo u ovozemaljski raj. Rano ujutru u vojvođanskim ravnicama spustila se gusta magla, a Maja se rasplakala, moleći me da ne idem. Osećala je da se za dugo neću vratiti. Staša je već bila otišla u školu. A kad sam stigao na surčinski aerodrom, magla se već podigla ali smo ipak kasnili u polasku za Amsterdam. U Amsterdamu su me čekali gospodin Kampman Olsen, generalni direktor i gospodin Hansen, predsednik firme ABC Hansen International iz Kopenhagena. Sa Olsenom sam imao više susreta tokom proteklih vremena, a Hansen je doputovao iz Švajcarske da bi me upoznao. Interesovali su se da me zaposle na izradi projekata za Afriku. Pravili su mi društvo sve do polaska za Holandske Antile.

Ukrcavanje u DC-10 počelo je tek oko deset sati uveče i putnici su bili mirni, dobrim delom već pospani. Kako su zauzimali svoja mesta većina ih se nameštalo u položaje za spavanje. Prvo smo leteli za Frankfurt i odmah, nakon ukrcavanja tamošnjih putnika, produžili za Lisabon. U Portugaliji nas je sačekao jak pljusak, pa su iz aviona izlazili samo oni putnici koji su leteli do Lisabona. A bila je već prošla ponoć pa se neki putnici nisu ni probudili. 

A kada se naš avion odlepio od piste, ušli smo u stravičnu pomrčinu iznad Atlantika. Leteći u pravcu zapada, naša noć je bila produžena za šest sati. Ništa se nije čulo izuzev tihog i ujednačenog zvuka avionskih motora, a meni se nije spavalo. Zamišljao sam ''zemaljski raj'' u koji sam krenuo i decu, koju sam ostavio uplakanu. U avionu je bilo oko 360 putnika, a samo povremeno stjuardesa bi promarširala kao na vojnoj paradi.

Kada je zabelela zora, okruživalo nas je beskrajno plavetnilo Atlantika, a kada su se pojavili prvi sunčani zraci, naš džin se usmerio u pravcu piste aerodroma Dr Albert Plesman Luchthaven. U daljini, na oko 35 milja, nazirao se kontinent Južne Amerike. Videli su se i obrisi Kube, poput iskrivljene banane.

I čim se avion zaustavio, udaljen stotinak metara od pristanišne zgrade, ja požurih da što pre udahnem rajski vazduh, ali me zapljusnu tropska sparina i na objektivu fotoaparata uhvati se magla. U zgradi je bilo sveže, radio je “air-condition system” i tu se svi osvežismo. Avion se potpuno ispraznio, ostalo nas je samo četrnaest koji smo putovali dalje. Interkontinentalni putnici ovde dobijaju dvadeset-četvoročasovni odmor za aklimatizaciju i minibusom nas odvezoše u hotel Arthur Frommer. 

U hotelskoj sobi vodeni kondenzat curio je niz zidove, a ispred prozora rasle su banane. Pravo osveženje došlo je u bazenu, kada je sa obližnjeg brega duvao lagani povetarac.

Ostrvo Curacao ima površinu oko 180 kvadratnih kilometara, sa oko 150.000 stanovnika, koji uživaju samostalnost u okviru Holandskog Kraljevstva. Ostrvo je otkrio poručnik Alonso de Ojeda, iz sastava Kolumbovih moreplovaca 1499. godine. Od tada je pripadalo Španiji, a od 1634. godine osvoijo ga je Holanđanin Peter Stuyvesant, u čijem posedu ostaje do doba Napoleona kada ga okupiraju Englezi. Od 1954. godine ponovo prelazi pod dominaciju Holandije, da bi zatim stekli nezavisnost u okviru datog kraljevstva. Willemstad je glavni grad sastavljen iz delova Puna i Ostrabanda, međusobno spojeni pontonskim mostom kraljice Emme iz 17-og veka preko kanala St. Anna. Ovaj most je najstariji čelični most na svetu, napravljen od prefabrikovanih elemenata. Dugačak je 495 m, a širok 14,5 m. Na ostrvu Curacao živi petnaest nacionalnosti. Prosečna godišnja temperatura je 27°S, sa 360 sunčanih dana u godini. Hladan morski vetrić osvežava ostrvo i čini ga jednim od najzdravijih mesta na svetu. Jezik ostrvljana Curacao je Papiemento, koji čini mešavinu portugalskog, španskog, engleskog i holandskog, sa afričkim dijalektom. Svo stanovništvo govori engleski, španski i holandski. Medicinske usluge na ostvru su izvanredno dobre, pitka voda dobija se desalinizacijom morske vode, ostrvo je saobraćajno najprometnije u Karibskom moru, a izvanredne plaže i hotelski smeštaji svrstavaju ga na najvišoj lestvici svetskog turizma. 

Od 1975. godine Holandski Antili su postali Republika, zadržavši spoljnu politiku i odbranu zajedničku sa Holandijom. Ostrvo je bogato i rudnim nalazištima, a komunikacijski je veoma dobro povezano sa svetom. Obrazovanje im je evropsko, a nepismenih gotovo da nema. U školama se obavezno izučavaju engleski i španski jezici, dok za univerzitetska obrazovanja studenti obično odlaze u Holandiju. 

Za kratko vreme boravka na ostrvu Curacao naučio sam nekoliko svakodnevnih izraza na jeziku Papiemento. Iz njih se vidi uticaj dijalekata drugih jezika. Evo ih: Bon dia - Dobro jutro; Bon tardi - Dobar dan; Bon nochi - Dobro veče; Con ta bai - Kako ste; Bon danki - Hvala, dobro sam; Masha danki - Hvala vam mnogo; A ja - Doviđenjai Aworo - Videćemo se.

Novčana jedinica je Antilski Gulden (F), čiji kurs je bio za 1US$ - 1,77 F.

Doživevši sve napred rečeno, shvatio sam moto turističkih organizacija da je ostrvo Curacao zaista ''Raj na Zemlji''. A kada sam napuštao hotel Arthur Frommer, mahnuo sam osoblju recepcije, rekavši im na njihovom Papiemento jeziku ''Masha danki” i ''A ja''.

PODELITE OVAJ TEKST NA: