детаљ слике: КРК Арт дизајн

У РАЈУ НА ОСТРВУ КЈУРАСАО

Острво Кјурасао (Curacao) једно је од острва у Карибском мору, за које туристичке организације кажу да је ''Рај на земљи'' и у томе има много истине.

Када сам у октобру кренуо у тромесечну мисију техничке помоћи Републици Перу, пут ме је довео у овоземаљски рај. Рано ујутру у војвођанским равницама спустила се густа магла, а Маја се расплакала, молећи ме да не идем. Осећала је да се за дуго нећу вратити. Сташа је већ била отишла у школу. А кад сам стигао на сурчински аеродром, магла се већ подигла али смо ипак каснили у поласку за Амстердам. У Амстердаму су ме чекали господин Кампман Олсен, генерални директор и господин Хансен, председник фирме ABC Hansen International из Копенхагена. Са Олсеном сам имао више сусрета током протеклих времена, а Хансен је допутовао из Швајцарске да би ме упознао. Интересовали су се да ме запосле на изради пројеката за Африку. Правили су ми друштво све до поласка за Холандске Антиле.

Укрцавање у DC-10 почело је тек око десет сати увече и путници су били мирни, добрим делом већ поспани. Како су заузимали своја места већина их се намештало у положаје за спавање. Прво смо летели за Франкфурт и одмах, након укрцавања тамошњих путника, продужили за Лисабон. У Португалији нас је сачекао јак пљусак, па су из авиона излазили само они путници који су летели до Лисабона. А била је већ прошла поноћ па се неки путници нису ни пробудили. 

А када се наш авион одлепио од писте, ушли смо у стравичну помрчину изнад Атлантика. Летећи у правцу запада, наша ноћ је била продужена за шест сати. Ништа се није чуло изузев тихог и уједначеног звука авионских мотора, а мени се није спавало. Замишљао сам ''земаљски рај'' у који сам кренуо и децу, коју сам оставио уплакану. У авиону је било око 360 путника, а само повремено стјуардеса би промарширала као на војној паради.

Када је забелела зора, окруживало нас је бескрајно плаветнило Атлантика, а када су се појавили први сунчани зраци, наш џин се усмерио у правцу писте аеродрома Dr Albert Plesman Luchthaven. У даљини, на око 35 миља, назирао се континент Јужне Америке. Видели су се и обриси Кубе, попут искривљене банане.

И чим се авион зауставио, удаљен стотинак метара од пристанишне зграде, ја пожурих да што пре удахнем рајски ваздух, али ме запљусну тропска спарина и на објективу фотоапарата ухвати се магла. У згради је било свеже, радио је “air-condition system” и ту се сви освежисмо. Авион се потпуно испразнио, остало нас је само четрнаест који смо путовали даље. Интерконтинентални путници овде добијају двадесет-четворочасовни одмор за аклиматизацију и минибусом нас одвезоше у хотел Arthur Frommer. 

У хотелској соби водени кондензат цурио је низ зидове, а испред прозора расле су банане. Право освежење дошло је у базену, када је са оближњег брега дувао лагани поветарац.

Острво Curacao има површину око 180 квадратних километара, са око 150.000 становника, који уживају самосталност у оквиру Холандског Краљевства. Острво је открио поручник Alonso de Ojeda, из састава Колумбових морепловаца 1499. године. Од тада је припадало Шпанији, а од 1634. године освоијо га је Холанђанин Peter Stuyvesant, у чијем поседу остаје до доба Наполеона када га окупирају Енглези. Од 1954. године поново прелази под доминацију Холандије, да би затим стекли независност у оквиру датог краљевства. Willemstad је главни град састављен из делова Puna и Ostrabanda, међусобно спојени понтонским мостом краљице Емме из 17-ог века преко канала St. Anna. Овај мост је најстарији челични мост на свету, направљен од префабрикованих елемената. Дугачак је 495 м, а широк 14,5 м. На острву Curacao живи петнаест националности. Просечна годишња температура је 27°С, са 360 сунчаних дана у години. Хладан морски ветрић освежава острво и чини га једним од најздравијих места на свету. Језик острвљана Curacao je Papiemento, који чини мешавину португалског, шпанског, енглеског и холандског, са афричким дијалектом. Сво становништво говори енглески, шпански и холандски. Медицинске услуге на оствру су изванредно добре, питка вода добија се десалинизацијом морске воде, острво је саобраћајно најпрометније у Карибском мору, а изванредне плаже и хотелски смештаји сврставају га на највишој лествици светског туризма. 

Од 1975. године Холандски Антили су постали Република, задржавши спољну политику и одбрану заједничку са Холандијом. Острво је богато и рудним налазиштима, а комуникацијски је веома добро повезано са светом. Образовање им је европско, а неписмених готово да нема. У школама се обавезно изучавају енглески и шпански језици, док за универзитетска образовања студенти обично одлазе у Холандију. 

За кратко време боравка на острву Curacao научио сам неколико свакодневних израза на језику Papiemento. Из њих се види утицај дијалеката других језика. Ево их: Bon dia - Добро јутро; Bon tardi - Добар дан; Bon nochi - Добро вече; Con ta bai - Како сте; Bon danki - Хвала, добро сам; Masha danki - Хвала вам много; A ja - Довиђењаи Aworo - Видећемо се.

Новчана јединица је Антилски Гулден (F), чији курс је био за 1US$ - 1,77 F.

Доживевши све напред речено, схватио сам мото туристичких организација да је острво Curacao заиста ''Рај на Земљи''. А када сам напуштао хотел Arthur Frommer, махнуо сам особљу рецепције, рекавши им на њиховом Papiemento језику ''Masha danki” и ''А ја''.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: