detalj slike: KRK Art dizajn

KNjIGO MOJA PREĐI NA DRUGOGA

U opisu mog radnog mesta je da čitam i pišem knjige. Imam sreću da se bavim poslom koji volim. Uverena sam da ga radim sa jednakim elanom, bez obzira na godine koje su prošle. Biće da je i iskustvo koje stičem korisno. Ali sam sigurna da sam odavno ostvarila svoj najveći poslovni uspeh i da se ne može desiti ništa veće i važnije od toga. Bila je to moja prva knjiga. Evo zašto.

Idem sa bratanicom pored zgrade Albanije u čijem prizemlju je velika i lepa knjižara. Uvek priđemo da pogledamo izlog, ne znajući da je u izlogu moja knjiga. Ona je prepoznala korice iz daljine, pritrčala oduševljeno i obema rukama mi pokazuje, bez reči. Kada se pribrala, traži da potvrdim da je to knjiga koju ima u kući. Nekoliko ljubitelja knjige koji su se zatekli na licu mesta, shvativši o čemu se radi, čestitaju mi.

Trenutak slave mi prija, a njenu reakciju pamtim do dana današnjeg. Stajala je moja knjiga mesecima na počasnom mestu u središtu izloga. Svaki put kada bih prolazila, proveravala bih pogledom da li je još tu. Nisam se setila da fotografišem. Knjige su ubrzo proterane iz tog prostora. Odavno ih je zamenila ekskluzivna roba namenjena platežnim kupcima. Bolje prolazi.

Objavila sam još nekoliko knjiga, radeći kao istraživač u obrazovanju. Neočekivano, najviše me je namučila poslednja. Dešavaju se nepredviđene okolnosti koje usporavaju rad: od drugih neodložnih poslova, do korone koja je zaustavila svet. Više puta se vraćam tekstu i krećem iz početka sa promenljivom srećom. Jedino sam sigurna da neću da odustanem. Nego, svemu dođe kraj, te nekako predadoh i taj rukopis.

Javlja mi se prijatelj, posle dužeg vremena. Raspituje se kako sam i šta radim. Ali ne uopšteno, nego sasvim konkretno. Zna da odavno pišem knjigu i to sa koleginicom. Nekad ja nemam inspiraciju, sledeći put moja saradnica nema vremena, pa onda iskrsne hitan posao i tako redom. Prepreke se umnožavaju, dok vreme neumitno curi. S razlogom je zabrinut i hoće da vidi dokle smo stigle.

U nameri da se našali, moj sagovornik konstruiše gotovo hamletovsku dilemu o tome jesam li „dokrajčila“ knjigu ili je ona mene. Zna čovek o čemu se radi, pošto ima slične muke. Neće da okoliša, takva mu je priroda, te po sopstvenom priznanju odmah ide na suštinu. Ne mogu ni sama da verujem, ali je ovoga puta odgovor pozitivan. Ah radosti, kakvo olakšanje! Sada već i ja imam želju da se šalim.

Na osnovu pitanja shvatam da mesecima nismo bili u kontaktu. Srećna što je priprema rukopisa za koji se interesuje privedena kraju, odgovaram uzimajući sasvim ozbiljno njegovo upozorenje. Dakle, knjiga je završena još letos, a šta je ostalo od mene, pokazaće vreme. Naravno, oboje znamo da je rukopis samo prvi uslov za štampanje. Predstoji rad sa grupom stručnjaka koji tek treba da naprave pravu knjigu.

Pre nego što sam završila sa pisanjem u nauci, krenem da pišem priče i još koješta u domenu kratke forme. Moja ljubav iz osnovne škole, koja se nije slučajno zvala „Branislav Nušić“. U mladosti sam mislila da je književnost lepa, ali da nije pametno posvetiti se tome. Godine ti daju priliku da se predomisliš. Počinjem da šaljem moja pisanija u časopise koji ih prihvataju i objavljuju.

Sve što uspeva, podstiče na dalji rad. Od kako su me u prvoj recenziji nazvali književnicom, raste moje interesovanje za kritiku. Eto nove nevolje! Naše savremenike zanima kako teče proces stvaranja. Nekada su se pisci koncentrisali na izradu svojih dela, a kritičari naknadno odgonetali kako su i zašto određene priče i pesme nastale i šta su autori hteli njima da kažu. Više niko nema vremena za zagonetke.

Zato su autori počeli da tumače svoja dela da bi bili bolje shvaćeni, pa tako nastaju nove knjige o knjigama koje su već napisali. Na ovaj način, autor pokazuje dozu samokritičnosti, što je uvek dobro, i otvara prostor za dijalog, što je još važnije. Takođe, čitalac dobija uputstvo za upotrebu štiva: kako da ga posmatra, šta da vidi i doživi. Pošto je sve jasno, kritičari nisu ni potrebni.

Kritika je sumnjiva rabota kojom se bave oni koji nemaju talenta, dok se talentovani bave stvaralačkim radom, tvrde neki. Uostalom, svi su talentovani za nešto, uvereni su drugi. Demokratija na delu. Malo sam skeptična. Ako vam je potrebna pomoć u razumevanju toga šta je pisac hteo da kaže, moguća su dva razloga: ili pisac nije baš načisto s tim šta je hteo ili vi niste pažljivo čitali. U oba slučaja, kriv je – pisac!

PODELITE OVAJ TEKST NA: