детаљ слике: КРК Арт дизајн

КЊИГО МОЈА ПРЕЂИ НА ДРУГОГА

У опису мог радног места је да читам и пишем књиге. Имам срећу да се бавим послом који волим. Уверена сам да га радим са једнаким еланом, без обзира на године које су прошле. Биће да је и искуство које стичем корисно. Али сам сигурна да сам одавно остварила свој највећи пословни успех и да се не може десити ништа веће и важније од тога. Била је то моја прва књига. Ево зашто.

Идем са братаницом поред зграде Албаније у чијем приземљу је велика и лепа књижара. Увек приђемо да погледамо излог, не знајући да је у излогу моја књига. Она је препознала корице из даљине, притрчала одушевљено и обема рукама ми показује, без речи. Када се прибрала, тражи да потврдим да је то књига коју има у кући. Неколико љубитеља књиге који су се затекли на лицу места, схвативши о чему се ради, честитају ми.

Тренутак славе ми прија, а њену реакцију памтим до дана данашњег. Стајала је моја књига месецима на почасном месту у средишту излога. Сваки пут када бих пролазила, проверавала бих погледом да ли је још ту. Нисам се сетила да фотографишем. Књиге су убрзо протеране из тог простора. Одавно их је заменила ексклузивна роба намењена платежним купцима. Боље пролази.

Објавила сам још неколико књига, радећи као истраживач у образовању. Неочекивано, највише ме је намучила последња. Дешавају се непредвиђене околности које успоравају рад: од других неодложних послова, до короне која је зауставила свет. Више пута се враћам тексту и крећем из почетка са променљивом срећом. Једино сам сигурна да нећу да одустанем. Него, свему дође крај, те некако предадох и тај рукопис.

Јавља ми се пријатељ, после дужег времена. Распитује се како сам и шта радим. Али не уопштено, него сасвим конкретно. Зна да одавно пишем књигу и то са колегиницом. Некад ја немам инспирацију, следећи пут моја сарадница нема времена, па онда искрсне хитан посао и тако редом. Препреке се умножавају, док време неумитно цури. С разлогом је забринут и хоће да види докле смо стигле.

У намери да се нашали, мој саговорник конструише готово хамлетовску дилему о томе јесам ли „докрајчила“ књигу или је она мене. Зна човек о чему се ради, пошто има сличне муке. Неће да околиша, таква му је природа, те по сопственом признању одмах иде на суштину. Не могу ни сама да верујем, али је овога пута одговор позитиван. Ах радости, какво олакшање! Сада већ и ја имам жељу да се шалим.

На основу питања схватам да месецима нисмо били у контакту. Срећна што је припрема рукописа за који се интересује приведена крају, одговарам узимајући сасвим озбиљно његово упозорење. Дакле, књига је завршена још летос, а шта је остало од мене, показаће време. Наравно, обоје знамо да је рукопис само први услов за штампање. Предстоји рад са групом стручњака који тек треба да направе праву књигу.

Пре него што сам завршила са писањем у науци, кренем да пишем приче и још којешта у домену кратке форме. Моја љубав из основне школе, која се није случајно звала „Бранислав Нушић“. У младости сам мислила да је књижевност лепа, али да није паметно посветити се томе. Године ти дају прилику да се предомислиш. Почињем да шаљем моја писанија у часописе који их прихватају и објављују.

Све што успева, подстиче на даљи рад. Од како су ме у првој рецензији назвали књижевницом, расте моје интересовање за критику. Ето нове невоље! Наше савременике занима како тече процес стварања. Некада су се писци концентрисали на израду својих дела, а критичари накнадно одгонетали како су и зашто одређене приче и песме настале и шта су аутори хтели њима да кажу. Више нико нема времена за загонетке.

Зато су аутори почели да тумаче своја дела да би били боље схваћени, па тако настају нове књиге о књигама које су већ написали. На овај начин, аутор показује дозу самокритичности, што је увек добро, и отвара простор за дијалог, што је још важније. Такође, читалац добија упутство за употребу штива: како да га посматра, шта да види и доживи. Пошто је све јасно, критичари нису ни потребни.

Критика је сумњива работа којом се баве они који немају талента, док се талентовани баве стваралачким радом, тврде неки. Уосталом, сви су талентовани за нешто, уверени су други. Демократија на делу. Мало сам скептична. Ако вам је потребна помоћ у разумевању тога шта је писац хтео да каже, могућа су два разлога: или писац није баш начисто с тим шта је хтео или ви нисте пажљиво читали. У оба случаја, крив је – писац!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: