О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


КЊИГО МОЈА ПРЕЂИ НА ДРУГОГА

Славица Максић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


КЊИГО МОЈА ПРЕЂИ НА ДРУГОГА


 
У опису мог радног места је да читам и пишем књиге. Имам срећу да се бавим послом који волим. Уверена сам да га радим са једнаким еланом, без обзира на године које су прошле. Биће да је и искуство које стичем корисно. Али сам сигурна да сам одавно остварила свој највећи пословни успех и да се не може десити ништа веће и важније од тога. Била је то моја прва књига. Ево зашто.
Идем са братаницом поред зграде Албаније у чијем приземљу је велика и лепа књижара. Увек приђемо да погледамо излог, не знајући да је у излогу моја књига. Она је препознала корице из даљине, притрчала одушевљено и обема рукама ми показује, без речи. Када се прибрала, тражи да потврдим да је то књига коју има у кући. Неколико љубитеља књиге који су се затекли на лицу места, схвативши о чему се ради, честитају ми.
Тренутак славе ми прија, а њену реакцију памтим до дана данашњег. Стајала је моја књига месецима на почасном месту у средишту излога. Сваки пут када бих пролазила, проверавала бих погледом да ли је још ту. Нисам се сетила да фотографишем. Књиге су убрзо протеране из тог простора. Одавно их је заменила ексклузивна роба намењена платежним купцима. Боље пролази.
Објавила сам још неколико књига, радећи као истраживач у образовању. Неочекивано, највише ме је намучила последња. Дешавају се непредвиђене околности које успоравају рад: од других неодложних послова, до короне која је зауставила свет. Више пута се враћам тексту и крећем из почетка са променљивом срећом. Једино сам сигурна да нећу да одустанем. Него, свему дође крај, те некако предадох и тај рукопис.
Јавља ми се пријатељ, после дужег времена. Распитује се како сам и шта радим. Али не уопштено, него сасвим конкретно. Зна да одавно пишем књигу и то са колегиницом. Некад ја немам инспирацију, следећи пут моја сарадница нема времена, па онда искрсне хитан посао и тако редом. Препреке се умножавају, док време неумитно цури. С разлогом је забринут и хоће да види докле смо стигле.
У намери да се нашали, мој саговорник конструише готово хамлетовску дилему о томе јесам ли „докрајчила“ књигу или је она мене. Зна човек о чему се ради, пошто има сличне муке. Неће да околиша, таква му је природа, те по сопственом признању одмах иде на суштину. Не могу ни сама да верујем, али је овога пута одговор позитиван. Ах радости, какво олакшање! Сада већ и ја имам жељу да се шалим.
На основу питања схватам да месецима нисмо били у контакту. Срећна што је припрема рукописа за који се интересује приведена крају, одговарам узимајући сасвим озбиљно његово упозорење. Дакле, књига је завршена још летос, а шта је остало од мене, показаће време. Наравно, обоје знамо да је рукопис само први услов за штампање. Предстоји рад са групом стручњака који тек треба да направе праву књигу.
Пре него што сам завршила са писањем у науци, кренем да пишем приче и још којешта у домену кратке форме. Моја љубав из основне школе, која се није случајно звала „Бранислав Нушић“. У младости сам мислила да је књижевност лепа, али да није паметно посветити се томе. Године ти дају прилику да се предомислиш. Почињем да шаљем моја писанија у часописе који их прихватају и објављују.
Све што успева, подстиче на даљи рад. Од како су ме у првој рецензији назвали књижевницом, расте моје интересовање за критику. Ето нове невоље! Наше савременике занима како тече процес стварања. Некада су се писци концентрисали на израду својих дела, а критичари накнадно одгонетали како су и зашто одређене приче и песме настале и шта су аутори хтели њима да кажу. Више нико нема времена за загонетке.
Зато су аутори почели да тумаче своја дела да би били боље схваћени, па тако настају нове књиге о књигама које су већ написали. На овај начин, аутор показује дозу самокритичности, што је увек добро, и отвара простор за дијалог, што је још важније. Такође, читалац добија упутство за употребу штива: како да га посматра, шта да види и доживи. Пошто је све јасно, критичари нису ни потребни.
Критика је сумњива работа којом се баве они који немају талента, док се талентовани баве стваралачким радом, тврде неки. Уосталом, сви су талентовани за нешто, уверени су други. Демократија на делу. Мало сам скептична. Ако вам је потребна помоћ у разумевању тога шта је писац хтео да каже, могућа су два разлога: или писац није баш начисто с тим шта је хтео или ви нисте пажљиво читали. У оба случаја, крив је – писац!





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2025 © Књижевна радионица "Кордун"