|
|
|
 | Goran Ivanković | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Doživljaj Boga
Goran Ivanković Kako čovek doživljava Boga i da li je moguće da čovek komunicira sa Bogom? Lično sam uveren da samo onaj ko veruje u Boga može imati neki vid kontakta sa Njim. Verujem da čovek doživljava Boga onako kako veruje u Njega ili kako će verovati u Njega.Imam viziju Boga u snu, koju ću izneti kao primer teze koju branim. Sanjao sam da se penjem na brdo više na sve četiri nego na dve noge. Kad bolje razmislim, to je bilo brdo sa niskim rastinjem, a ne planina kako sam u početku mislio. Kada sam se popeo na vrh, našao sam se u napuštenom, pomalo oronulom hramu koji me je isprva podsećao na Olimp. Našao sam se u centru hrama i okrenuo se tražeći nekoga, ali nije bilo nikoga osim mene. Kada sam se zapitao zašto sam se penjao na to brdo do tog napuštenog mesta, počela je da mi govori zaglušujuća grmljavina, ali nisam mogao da razumem šta mi govori. U isto vreme, izmaglica svetlosti je počela da ispunjava hram i shvatio sam da Bog dolazi.
Probudio sam se u mraku sobe i pipao da vidim da li sam živ. Posle deset sekundi, kada sam konačno došao sebi, zapitao sam se zašto sam uplašen? Nije li životna želja svakog čoveka da sazna konačnu istinu? Da vidi lice Božije? Da se uveri da Bog postoji i da više ne mora da veruje u postojanje Boga, već da zna da Bog postoji. Dali takvo znanje ima cenu? Osudio sam sebe zbog kukavičluka, čvrsto odlučivši da sledeći put neću otvoriti oči da se probudim. Do danas, dok ovo pišem, sledeći put se nije dogodio, a pretpostavljam da i neće. Pokušaću da objasnim svrhu tog sna. Prvo, moja vera u Boga postala je nepokolebljiva. Sada znam da Bog postoji i ne moram više da verujem. Više ne tražim potvrdu postojanja Boga, već pokušavam da razumem božansku prirodu.
Do pre godinu dana sam mislio da sam video Olimp u snu i bilo mi je čudno da je Olimp na brdu a ne na planini. Objašnjenje sam našao u tumačenju snova i saznanju da se pamćenje snova menja pri buđenju, a u svesnom stanju imamo iskrivljenu sliku onoga što smo doživeli u snu. Čitajući Bibliju, posebno deo o izgradnji Hrama kralja Solomona (tražeći potvrde i tumačenja delova masonskih rituala), naišao sam na deo koji kaže da je, kada je Hram bio završen, Bog uselio u Hram u obliku ogromnog oblaka, tako da sveštenici nisu mogli da priđu Hramu da vrše službu Božiju. Shvatio sam da sam sanjao Hram kralja Solomona, a ne Olimp, i da sam se penjao na planinu Morija, na čijem vrhu je bio Hram kralja Solomona. Postalo mi je jasno da sam jednostavno oteran iz Hrama jer u prisustvu Božijem ni sveštenici Hrama ne mogu da uđu u Hram.Još jedno, veoma važno zapažanje, moj san uopšte ne deluje hrišćanski. U početku je delovalo kao antičko-grčki, a danas mi deluje kao san Mojsijeve vere. Ko zna kako će mi se i u kom smeru razviti vizija kada još bolje proučim Bibliju.Šta je poenta cele ove priče o mom snu? Verujem da svaki čovek u nekom događaju doživljava Boga. Bog se javlja svima. Pitanje je samo da li čovek prepoznaje otkrivenje Božije. Ateista bi prepoznao niz materijalnih stvari u mom snu i dao potpuno drugačije tumačenje. Svetlucava magla bi se objasnila maglom i prodorom sunca ili dnevne svetlosti kroz maglu. Užasna grmljavina bi se objasnila grmljavinom, a strah bi bio prirodan strah od groma. Ateista ne bi video Boga u mom snu. Čovek mora da veruje u Boga da bi mogao da ga prepozna u životu, a i tada će biti prepoznat samo ako se pojavi u obliku u kome čovek veruje u Njega.
|
