|
|
|
 | Горан Иванковић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Доживљај Бога
Горан Иванковић Како човек доживљава Бога и да ли је могуће да човек комуницира са Богом? Лично сам уверен да само онај ко верује у Бога може имати неки вид контакта са Њим. Верујем да човек доживљава Бога онако како верује у Њега или како ће веровати у Њега.Имам визију Бога у сну, коју ћу изнети као пример тезе коју браним. Сањао сам да се пењем на брдо више на све четири него на две ноге. Кад боље размислим, то је било брдо са ниским растињем, а не планина како сам у почетку мислио. Када сам се попео на врх, нашао сам се у напуштеном, помало оронулом храму који ме је испрва подсећао на Олимп. Нашао сам се у центру храма и окренуо се тражећи некога, али није било никога осим мене. Када сам се запитао зашто сам се пењао на то брдо до тог напуштеног места, почела је да ми говори заглушујућа грмљавина, али нисам могао да разумем шта ми говори. У исто време, измаглица светлости је почела да испуњава храм и схватио сам да Бог долази.
Пробудио сам се у мраку собе и пипао да видим да ли сам жив. После десет секунди, када сам коначно дошао себи, запитао сам се зашто сам уплашен? Није ли животна жеља сваког човека да сазна коначну истину? Да види лице Божије? Да се увери да Бог постоји и да више не мора да верује у постојање Бога, већ да зна да Бог постоји. Дали такво знање има цену? Осудио сам себе због кукавичлука, чврсто одлучивши да следећи пут нећу отворити очи да се пробудим. До данас, док ово пишем, следећи пут се није догодио, а претпостављам да и неће. Покушаћу да објасним сврху тог сна. Прво, моја вера у Бога постала је непоколебљива. Сада знам да Бог постоји и не морам више да верујем. Више не тражим потврду постојања Бога, већ покушавам да разумем божанску природу.
До пре годину дана сам мислио да сам видео Олимп у сну и било ми је чудно да је Олимп на брду а не на планини. Објашњење сам нашао у тумачењу снова и сазнању да се памћење снова мења при буђењу, а у свесном стању имамо искривљену слику онога што смо доживели у сну. Читајући Библију, посебно део о изградњи Храма краља Соломона (тражећи потврде и тумачења делова масонских ритуала), наишао сам на део који каже да је, када је Храм био завршен, Бог уселио у Храм у облику огромног облака, тако да свештеници нису могли да приђу Храму да врше службу Божију. Схватио сам да сам сањао Храм краља Соломона, а не Олимп, и да сам се пењао на планину Морија, на чијем врху је био Храм краља Соломона. Постало ми је јасно да сам једноставно отеран из Храма јер у присуству Божијем ни свештеници Храма не могу да уђу у Храм.Још једно, веома важно запажање, мој сан уопште не делује хришћански. У почетку је деловало као античко-грчки, а данас ми делује као сан Мојсијеве вере. Ко зна како ће ми се и у ком смеру развити визија када још боље проучим Библију.Шта је поента целе ове приче о мом сну? Верујем да сваки човек у неком догађају доживљава Бога. Бог се јавља свима. Питање је само да ли човек препознаје откривење Божије. Атеиста би препознао низ материјалних ствари у мом сну и дао потпуно другачије тумачење. Светлуцава магла би се објаснила маглом и продором сунца или дневне светлости кроз маглу. Ужасна грмљавина би се објаснила грмљавином, а страх би био природан страх од грома. Атеиста не би видео Бога у мом сну. Човек мора да верује у Бога да би могао да га препозна у животу, а и тада ће бити препознат само ако се појави у облику у коме човек верује у Њега.
|
