detalj slike: KRK Art dizajn

PRED POLAZAK

Već stotinu godina osećam na plećima

svu muku pradedovsku.

Nama, na bunjištu u ovom delu Balkana

godine tiho prolaze i brzo starimo.

Čitav vek i više

moj deda na koprivi kraj plota.

I evo sada pred polazak

sa požutele hartije precrtava međe.

Umesto oporuke

usmeno predanje bar za dve knjige.

Ispod praga

sa zmijom se dugo oprašta

i moli je da kuću pričuva.

Sinovi vekovima služe gospodara,

što sagrade biva porušeno.

Velika im žrtva namenjena

svi unuci već su uzidani.

PROSLAVA DANA OPŠTINE

Na železničkoj stanici u Nišu

(ili Astapovu, vrag bi ga znao!)

neke kurve uporno se kače i ljube

dedino ordenje.

(grof Tolstoj sišao u narod).

Kažem im da se nose u materinu!

Ni za kriv k. nisu i moj deda

sremski omladinac nije više komunista.

Dok ga izvodim iz bolnice

neki važni ljudi mrko me gledaju

i sve pamte.

Naš pop u prvom redu svetački sam,

drugi red prazan

a u trećem lokalni političari

dostojanstveni i glavne dame s punđama.

Gradski hor svečano izvodi Mokranjca!

KONSTITUISANjE NOVE

OPŠTINSKE VLASTI

Daleko na istoku, u Serbiji, možda

Kao na kakvom otoku sivom

Čitam ponovo Jesenjina, Puškina

I religioznog Fjodora Dostojevskog.

Ah, ruski mučenici!

Ah, ruski pisci – najveći na svetu!

U gradskoj bolnici viče moj deda

I isluženu osamdesetogodišnju udinu

Pruža

Da mu namaknu cevčicu i kesu.

Mokro je,

Fantastično je svuda!

U svečanoj opštinskoj sali

Na kraju ovoga leta uz sve počasti

Narod postavlja novu gradsku vlast.

Ah, srpski narod!

Ah, srpski narod!

PODELITE OVAJ TEKST NA: