детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПРЕД ПОЛАЗАК

Већ стотину година осећам на плећима

сву муку прадедовску.

Нама, на буњишту у овом делу Балкана

године тихо пролазе и брзо старимо.

Читав век и више

мој деда на коприви крај плота.

И ево сада пред полазак

са пожутеле хартије прецртава међе.

Уместо опоруке

усмено предање бар за две књиге.

Испод прага

са змијом се дуго опрашта

и моли је да кућу причува.

Синови вековима служе господара,

што саграде бива порушено.

Велика им жртва намењена

сви унуци већ су узидани.

ПРОСЛАВА ДАНА ОПШТИНЕ

На железничкој станици у Нишу

(или Астапову, враг би га знао!)

неке курве упорно се каче и љубе

дедино ордење.

(гроф Толстој сишао у народ).

Кажем им да се носе у материну!

Ни за крив к. нису и мој деда

сремски омладинац није више комуниста.

Док га изводим из болнице

неки важни људи мрко ме гледају

и све памте.

Наш поп у првом реду светачки сам,

други ред празан

а у трећем локални политичари

достојанствени и главне даме с пунђама.

Градски хор свечано изводи Мокрањца!

КОНСТИТУИСАЊЕ НОВЕ

ОПШТИНСКЕ ВЛАСТИ

Далеко на истоку, у Сербији, можда

Као на каквом отоку сивом

Читам поново Јесењина, Пушкина

И религиозног Фјодора Достојевског.

Ах, руски мученици!

Ах, руски писци – највећи на свету!

У градској болници виче мој деда

И ислужену осамдесетогодишњу удину

Пружа

Да му намакну цевчицу и кесу.

Мокро је,

Фантастично је свуда!

У свечаној општинској сали

На крају овога лета уз све почасти

Народ поставља нову градску власт.

Ах, српски народ!

Ах, српски народ!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: