detalj slike: KRK Art dizajn

SVETSKE KULTURE I NARODNI OBIČAJI - FINSKA

Dr SIMO JELAČA

PREDGOVOR

Ova knjiga sumira informacije o kulturi i običajima različitih naroda. Primetne su razlike u običajima među hrišćanskim, islamskim i budističkim narodima, iako u svemu preovladava namera za lepim i najvećim.

Bilo bi previše uključiti svaku zemlju, jer postoje sličnosti među mnogim narodima iste ili bliske nacionalnosti. Karakteristične su Rusija, Ukrajina, Srbija, Belorusija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, kao i Nemačka i Austrija. Sličan zaključak vredi i za latinske narode, i među sobom.

Čitaoci će pronaći osnovne informacije o svakoj zemlji, kao što su njena lokacija i veličina, stanovništvo i etnički sastav, religija, klima, jezik, bonton i drugo.

Ova knjiga se podjednako može koristiti i za putnike, bilo kao turiste ili poslovne ljude, tako da će svi pronaći potrebne informacije o bontonu ljudi kod kuće i na poslu.

Namera mi je bila da pronađem što više dobrih informacija. Koliko sam uspeo, proceniće čitaoci.

Autor

FINSKA KULTURA I NARODNI OBIČAJI

Činjenice i statistika

Lokacija: Severna Evropa, Skandinavija, granica sa Norveškom 729 km, Švedska 586 km, Rusija 1313 km.

Veličina: 337.030 kvadratnih kilometara.

Glavni grad: Helsinki 590.000

Vlada: Republička.

Klima: hladna umerena; potencijalno subarktičkia, ali relativno blaga zbog umerenog uticaja Severnoatlantske struje, Baltičkog mora i više od 60.000 jezera

Stanovništvo: oko 5,5 miliona

Etnički sastav: Finci 93%, Šveđani 6%, Sami 0,11%, Romi 0,12%, Tatari 0,02%

Religije: Evangelistička luteranska 89%, ruski pravoslavci 1%, neutralni 9%, ostali 1%

Identitet: Finci imaju snažan osećaj nacionalnog identiteta. Bili bi srećni da posetioci znaju nešto o dostignućima poznatih Finaca u sportu i kulturi. Ovo je ukorenjeno u istoriji zemlje – posebno u njenim počasnim ratnim dostignućima i značajnim sportskim zaslugama – i danas se neguje ponosom na visokotehnološku stručnost Finske. Budući da su realisti, Finci ne očekuju da stranci znaju mnogo o njihovoj zemlji i njenim istaknutim ljudima, prošlosti ili sadašnjosti, pa će biti zadovoljni ako posetilac bude upoznat sa bar nekim od prekretnica finske istorije.

Jezik u Finskoj

Od dva zvanična jezika Finske, finski je prvi jezik koji govori 93% od 5 miliona stanovnika zemlje. Finski, za razliku od skandinavskih jezika, nije germanski, već je u svojoj klasi. Teoretski, to je povezano sa mađarskim, ali u praksi to dvoje nije međusobno razumljivo.

Drugi službeni jezik, švedski, govori oko 6% stanovništva, od kojih većina živi na jugozapadu i takođe govore finski. Sami je manjinski jezik u Skandinaviji koji govori oko 2.000 ljudi koji žive na severu Finske, što je 0,03% finskog stanovništva.

Finska kultura i društvo nordijska, ali ne skandinavska

. Finska je zajedno sa Islandom nordijska, a ne skandinavska.

. To se ogleda u njihovom jeziku koji nije germanskog porekla.

. Iako su mnoge društvene vrednosti iste, postoje suptilne razlike sa Skandinavcima.

  Finski egalitarizam

. Finska je egalitarno društvo, što se ogleda u njihovom jeziku koji koristi rodno neutralne reči.

  . Finci su veoma skromni i umanjuju sopstvena dostignuća.

. Na poniznost i skromnost gledaju kao na vrline.

  Finsko ponašanje

. Finci veruju da postoji ispravan način da se postupi u bilo kojoj situaciji i uvek očekuju ljubazno ponašanje.

. Govorite umerenim tonovima i ne činite ništa da privučete pažnju na sebe.

. Serijski razgovor je pravilo - to jest, slušajte govornika, sačekajte da završe i onda odgovorite. Prekidanje je nepristojno.

  Želite saunu?

. Sauna ima posebnu ulogu u domaćem životu Finaca.

. To je iskustvo koje se deli sa porodicom i prijateljima.

. Važni poslovni sastanci mogu biti praćeni saunom u kojoj se razgovor nastavlja na neformalnijim osnovama.

. Saune se nalaze svuda: na kraju kalendarske 2002. godine bilo je 1.212.000 sauna u privatnim stanovima i još 800.000 u vikendicama i javnim bazenima. To znači više od 2.000.000 sauna za populaciju od 5,2 miliona.

Običaji u Finskoj

Finski bonton za sastanke

. Pozdravi su formalni, sa čvrstim rukovanjem, direktnim kontaktom očima i osmehom.

. Uobičajena je praksa da prilikom rukovanja ponavljate svoje ime i prezime.

. Kada se pozdravlja bračni par, prvo treba pozdraviti ženu.

  Finski bonton davanja poklona

. Ako ste pozvani u dom Finca, ponesite domaćinu cveće, kvalitetne čokolade ili vino.

. Cveće ne treba davati u parnom broju.

. Nemojte davati belo ili žuto cveće jer se koristi na sahranama.

. Nemojte davati biljke u saksiji.

. Pokloni se otvaraju po prijemu.

Finski restoranski bonton

Ako ste pozvani u dom Finca:

. Stići na vreme. Finci su tačni u poslovnim i društvenim situacijama.

. Skinite cipele na otvorenom pre nego što uđete u kuću.

. Kontaktirajte domaćicu unapred da vidite da li želi da donesete neko jelo.

. Ponudite da pomognete domaćici u pripremi ili raščišćavanju nakon serviranja obroka.

. Ako ste pozvani na kafu i tortu, možete probati čak 7 kolača.

. Ne razgovarajte o poslu.

. Zahvaljujemo se domaćinima na gostoprimstvu pre nego što se pozdravimo sa ostalim gostima.

Ponašanje za stolom

. Sačekajte da vam kažu gde da sednete.

. Maniri za stolom su kontinentalni - držite viljušku u levoj ruci, a nož u desnoj dok jedete.

. Uvek držite ruke vidljive kada jedete. Držite zglobove na ivici stola.

. Ne počinjite da jedete dok vas domaćica ne pozove da počnete.

. Hleb i škampi su jedina hrana koja se jede ručno. Čak se i voće jede uz pribor.

. Prihvatite drugu pomoć.

. Kada dodajete šejkere za so i biber, stavite ih na sto na dohvat ruke. Ne dajte ih direktno.

. Muškarci treba da nose jaknu za vreme obroka osim ako domaćin ne skine svoju.

. Završite sve na svom tanjiru. Finci ne cene otpad.

. Kada završite sa jelom, stavite nož i viljušku preko tanjira sa zupcima okrenutim nadole i drškama udesno.

Pol u Finskoj

U Finskoj postoji visok stepen ravnopravnosti polova, što se može videti u relativno velikom broju žena koje zauzimaju napredne pozicije u politici i drugim oblastima društva.

Brojne su žene na akademskim pozicijama, a poslednjih godina gostujući biznismeni su takođe zatekli sve veći broj „lepšeg pola“ sa druge strane pregovaračkog stola.

Finski poslovni bonton i protokol

Odnosi i komunikacija

. Finci su transakcijski i ne trebaju dugotrajni lični odnosi da bi poslovali.

. Osnovni poslovni stil je formalan – odnosno ima relativno malo malih razgovora i Finci više vole da ljudi govore sažeto i da se fokusiraju isključivo na posao.

. Fincima nije potreban kontakt licem u lice i, u stvari, prilično im je prijatno da koriste e-poštu.

. Finci su odlični menadžeri vremena koji radije organizuju svoj radni dan kako bi postigli što više.

. Finci su zainteresovani za dugoročne veze.

. Izgradnja odnosa se često odvija van kancelarije: u restoranu ili sauni.

. Nikada ne odbijajte poziv da koristite saunu, jer je to ukorenjeni deo finske kulture.

. Finci pridaju veliku vrednost tome da govore jasno i otvoreno.

. Ono što neko kaže prihvata se na pravi način i to je kultura u kojoj je „čovekova reč njegova veza“ i biće tretirano jednako ozbiljno kao pisani ugovor, pa se usmene obaveze smatraju sporazumima.

. Finci su direktni komunikatori. Očekujte da vam kolege kažu šta misle, a ne ono što želite da čujete.

. Profesionalne razlike se ne posmatraju kao lični napadi.

Etiketa poslovnih sastanaka

. Zakazivanje je neophodno i potrebno je unapred zakazati telefonom, e-mailom ili faksom.

  . Izuzetno je teško sresti se sa ljudima bez zvaničnog sastanka.

. Nemojte zakazivati sastanke između juna i avgusta jer mnogi Finci idu na odmor tokom leta.

. Na sastanke treba da dolazite na vreme ili malo ranije.

. Telefonirajte odmah ako ćete biti zadržani duže od 5 minuta. Biti tačan je znak poštovanja i efikasnosti.

. Očekujte minimum malih razgovora, ako ih ima, pre nego što uđete u poslovnu diskusiju.

. Pošaljite dnevni red pre sastanka kao i biografije vašeg tima.

. Sastanci počinju i završavaju se na vreme.

. Izbegavajte uzbunu, preterane tvrdnje ili zvona i zviždaljke u svojoj prezentaciji.

. Finci retko postavljaju pitanja. Od voditelja se očekuje da iznese svoje argumente dovoljno detaljno da njihove finske kolege ne moraju da postavljaju pitanja.

. U poslovnom okruženju nema tabua na humor.

 Etikete oblačenja

. Poslovna odeća je elegantna i konzervativna.

. Muškarci treba da nose tamna, konzervativna poslovna odela.

. Žene treba da nose konzervativna poslovna odela, odela za pantalone ili haljine.

Etikete vizitkarte

. Vizit karte se razmenjuju bez formalnog rituala.

. Predstavite svoju vizit kartu tako da bude čitljiva za primaoca.

. Odnosite se prema nečijoj vizit karti s poštovanjem jer ona simbolizuje način na koji ćete se ophoditi prema njima.

Imena i titule

Prilikom predstavljanja Finci će izgovoriti svoje ime i prezime. Žene koje koriste i svoje devojačko prezime i prezime svog muža će ih navesti tim redosledom. Iako su Finci svesni i ponosni na bilo koju zvaničnu titulu koju mogu imati, retko ih pominju kada se predstavljaju. Nasuprot tome, oni očekuju da će im se u profesionalnom i službenom kontekstu obraćati svojim naslovom. Od stranaca se, međutim, ne očekuje da slede ovu praksu, izuzev titula „doktor“ i „profesor“ ako su one poznate govorniku. U suprotnom, stranci mogu bezbedno da se obrate Fincima koristeći englesku praksu da ih zovu gospodin, gospođa, gospođica, ili gospođo, prema potrebi.

Pozdrav

Prilikom susreta, Finci se rukuju i uspostavljaju kontakt očima. Rukovanje je kratko i čvrsto i ne uključuje pokrete podrške.

Prilikom pozdravljanja, strane se rukuju i uspostavljaju kontakt očima. Dubok naklon označava posebno poštovanje – u normalnim okolnostima dovoljno je klimanje glavom. Finsko rukovanje je kratko i čvrsto i ne uključuje pokrete podrške kao što je dodirivanje ramena ili nadlaktice. Prilikom pozdravljanja bračnog para prvo treba pozdraviti suprugu, osim u svečanoj prilici gde domaćine prvo treba da pozdravi supružnik kome je poziv upućen. Rukovanjem se dočekuju i deca. Čovek koji pozdravlja nekoga na ulici treba da podigne kapu; u hladnoći zime dovoljan je dodir ruke do ivice šešira.

I Finci mogu da se ljube, ali to retko rade kada se pozdravljaju. Ljubljenje ruku je retko. Prijatelji i poznanici se mogu grliti prilikom susreta, a poljupci u obraz nisu sasvim nepoznati, iako ova navika uglavnom nije prisutna u ruralnim sredinama.

Jedenje

Finska kuhinja ima zapadnoevropske, skandinavske i ruske elemente. Ponašanje za stolom je evropsko. Doručak može biti prilično obilan. Ručak se obično jede između 11.00 i 13.00, tipična pauza za ručak na poslu traje manje od sat vremena. Nekada uobičajeni dugi poslovni ručkovi su se smanjili na 90 minuta ili dva sata. Večernji obroci kod kuće se jedu oko 17.00-18.00. U većini restorana večere se poslužuju od 18.00 pa nadalje. Mnogi restorani prestaju da služe hranu oko 45 minuta pre nego što se zaista zatvore. Koncerti i pozorišne predstave obično počinju u 19.00, a publika se prekida u restoranima oko 22.00.

Finska dijeta je lakša, a bolji restorani mogu zadovoljiti različite prehrambene potrebe. Etno restorani, čiji je broj u stalnom porastu, doprineli su proširenju izbora. Pivo i vino se piju uz restoransku hranu uveče, ali u vreme ručka ovih dana ih ima vrlo malo, ako uopšte i ima. Na večeri domaćin određuje red sedenja ako je potrebno. Počasni gost sedi desno od domaćice. Obrok se obično završava kafom.

Posete

Dom je u velikoj meri fokus društvenog života u Finskoj.

Veći kulturni izazov za posetioca je prihvatanje poziva u jedno od bezbrojnih letnjih nastambi koje se prostiru duž morskih i jezerskih obala Finske. U letnjoj rezidenciji, pošto nemaju svi struju, tekuću vodu, toalet za ispiranje ili druge urbane pogodnosti, mnoge porodice smatraju da je čak i televizor nespojiv sa pravim životom u letnjoj kabini. Od gosta se očekuje da se obuče ležerno, ali praktično kada ide u letnju kolibu.

Sa dolaskom zime, Finci zatvaraju svoje letnje nastambe, čuvaju svoje čamce u suvim dokovima, stavljaju gume za sneg na automobile, čuvaju opremu za golf u podrumu i proveravaju skije.

Finci se sele u svoje kuće za odmor posle leta. Svaki četvrti Finac poseduje „mokki“, vikendicu. Finci se kupaju u jezeru posle saune, a kupanje završavaju kobasicom i pivom.

Festivali

Božić, a posebno Badnje veče, je u velikoj meri porodični festival u Finskoj, koji se obično provodi kod kuće ili sa rođacima. Običaji uključuju paljenje sveća na grobovima preminulih članova porodice. Finci žele jedni drugima „Srećan Božić“, ali podjednako često govore „Miran Božić“. Božić je generalno miran dan, a društveni život božićnih praznika ne počinje ponovo do Dana boksa.

PODELITE OVAJ TEKST NA: