detalj slike: Krkart@designe

Hej, sestro!

Hej, sestro, pusti me!

Ne mogu da prerastem vatre svoje.

Hej,sestro,pusti me!

Postoje dani koji se ne broje.

I ne treba mi vino,

da bih istinu našla...

I ne treba mi zenit,

da bih ko Sunce zašla.

Sve tvoje reči ustrele

i najdublje me probodu.

Ja sam se sestro umivala bolom,

dok su sve druge točile vodu.

I klela sam se...

Verujući čovečnom u čoveku.

Ali sam bosa po trnju

morala pregaziti reku!

Tabani krvavi moji su.

A samo grumen čovečnosti sam htela.

Sad znam...

Životni ispit položih,

spremna za velika dela.

Hej, sestro!

Vrati mi iluzije moje!

Pusti budna da sanjam,

jer snovi zato postoje!

Hej sestro...

Fama

Jutros smo iščitali moremejlova

i okeane poruka.

Osmehvali su nam se na mrežama

poznata i nepoznata lica.

Sve je bajka i sve je – vau.

Zapravo, lažne sreće skica.

Gde su svi ti ljudi kad život bičem zamaše?

Jesu li tako srećni, koketni,

il' se ko mravi, povuku, uplaše...

Čuvaju svoje male živote,

tek, čovečnoga nigde nije.

Da l' i ti vidiš što i ja?

Il' život ovu tajnu krije...

Od tebe.

Osvrni se. Neko je tu.

Možda ne tako slavan, pompezan, koketan.

Možda ne tako moćan.

Moguće, više sretan.

Neko je tu, za tebe.

Neko te iskreno voli.

Ne zanosi se svetlima velikoga grada.

Najčešće su prstohvat soli.

Na ranu.

Jutros smo ovenčani novim početkom.

I on je opšta marketinška fama.

A gde smo mi u svemu tome?

Zato si sam, zašto sam sama?

Oh, vratimo se, ljudi, nama!

U konačnosti

Vraćamo se, iščekujući doživljeno.

Ne sluteći da ništa neće biti isto.

Vratiti se možemo korakom,

ali, duša ima svoje stanje

i svoje iskupljenje pred Bogom.

I ne gazi me ispod stola nogom...

Jer, bolela je praznina...

Jer, kidala je daljina...

Jer, ubijala je patina...

*******

Večita dilema:

Možda smo mogli drugačije?

Put nikada jedan nije.

Svaki svoje zakone ima

i klicusopstvene esencije.

Na kraju, ostaje život.

Jesmo li svesni toga?

Od rađanja pa do nestajanja.

Neponovljivi dar od Boga.

Neko je prošle bio srećan.

A neko, zasigurno, nije.

Neko je rođen, a neko otišao,

takvo je sudbinsko pisanije.

I ove godine isto će biti,

sa nekom drugom podelom uloga.

Sve je to mali ljudski život.

Dar i kazna od Boga.

*********

Da l' i ti osećaš ljubav

kao izbavljenje?

Ili je, beloputa,

za tebe, beg od razočaranja,

novi zrak i iskušenje?

*********

Spiritualni prah,

koji si prosuo po srcu mom?

Pa su sve kuće tvoje,

ali ti nigde nije dom...

Otkidam te od svojih reči i dela,

uovom svečarskom danu.

Ti, ipak, viteški odolevaš

i ne daš u pesmu moju da stanu.

Ne daš joj tužni tok.

Pogledom dražiš mi lice...

Jutros su sve za tebe –

Otvorenog srca ulice.

Kažeš da... Ljubav je ...

Kad dahom držiš ptici krila u letu...

Da ti je tuga drugarica,

jedina, iskrena na svetu.

Kažem ti nečujne reči,

koje se okom vide,

onda,kad srce ubrzano pulsira,

a dlanovi znojavi bride...

kažem ti... Čuj...

*********

Na kraju, ostaje život...

Nekome duži, a nekom kraći.

Hoćemo li još lutati do nas,

ili ćemo se u konačnosti pronaći?

PODELITE OVAJ TEKST NA: