detalj slike: KRK Art dizajn

MOJA BAKA JE ODLIČNO

Ova online nastava je pravo civilizacijsko dostignuće! Nikada, ni u kakvoj varijanti programiranja đačkog života nisam video mogućnost da danima ne idem u školu, sedim ili ležim u krevetu i pratim časove. Prilično se dosađujem, igram igrice, što krijem od roditelja, posebno od majke, slušam neprestano muziku. Nedostaje mi škola! Ne mogu da kapiram šta se to dogodilo da toliko volim onu normalnu školu! Posle obrade Ćopićeve Bašte sljezove boje, dobio sam online domaći zadatak iz srpskog jezika na temu: osoba koja je obeležila moje odrastanje.Ćale ne dolazi u obzir, jednom reči, tip koga zaobilazim. Majka, ona cvrkuće svaki dan; sestra...naše svađe nikom ne bi bile interesantne..Mislim da je najbolje da razmotrim bakin lik, ona me najmanje nervira.

OVDE možete pročitati 5.priču

BAKIN POZIV U POZORIŠTE

Prošlo je skoro godinu dana od mojih poslednjih zapisa u ovaj dnevnik. Predao sam rad pod onim radnim naslovom Moja baka je odlično. Pala je petica. I baka i ja  smo bili very zadovoljni. Onda sam ja zapao u frku oko prijemnog i nije mi bilo ni do čega drugog. A kada sam upisao fakultet i postao redovan student, pomislio sam kao svi moji prethodnici da je svet moj i da sam u pravom smislu svoj čovek.

Toliko se toga događalo da je bilo najmudrije sve propustiti, ne dirati, kako bi rekao Čola, ništa ne beležiti.  Šta kriti, prešao sam se u koracima, izgubio vreme prvog semestra koje se nije moglo nadoknaditi. U drugom semestru sam povukao, ali, bilo je prilično kasno.

  Kakva pisanja i zapisi, impresije i tako to.Čuo sam se često sa bakom. Više je ona zvala i bodrila me svojim mekim glasom. Imam utisak da je samo sa mnom tako govorila. Čuo sam ja nju u razgovoru sa mojom majkom i tetkom, a i pre nekoliko sati sa mnom.

Sve je teklo ok dok pred podne ovog dana ne klikne pristigla poruka. Pogledam, od bake. Piše ovako: Mogla bih u subotu da dođem u Beograd da tebe i Vukašina častim divnim kulturnim događajem, ( ja sam se sav naježio od tog još nepoznatog događaja, pazi, kulturnog),...posetom Verdijeve opere BOEMI u Narodnom pozorištu.

Božee, bože, šta baka misli u svojoj glavi. Kada kažem Vukašinu bakin predlog, on će se iscepati od smeha.

Žao mi je bake što će joj  propasti divna ideja, mislim, ne mogu da sedim, 3 sata ni u loži, bre.. Setio sam se kao je moj ćale, beograadski student, rekao da je polako prolazio pored Narodnog pozorišta da se ne očeše o operu, gde ga je uporno htela da odvede njegova devojka, ova moja majka.

Pozvao sam baku da saopšim da zahvaljujem, ali da imam već nešto zakazano i da neću moći da idem. Imao sam pripremljen odgovor na sigurno pitanje koje će postaviti.. a šta to imaš subotu uveče?.

Obradovala se mome pozivu. Razdragano me pita jesam li pročitao poruku. Odmah dodaje da je to izvođenje posle 5 godina u Narodnom! Divne arije koje je pevao Pavaroti.. Upadam odmah i kažem..bako, stani, ne mogu da idem na tu čuvenu operu.

 -Pa nećeš ti ići na operu, ti ćeš sedeti, gledati i slušati..

Bako, vodi me kuda hoćeš, na Havaje, na kineski zid, ali nemoj u operu. Majke mi, me mogu to da slušam, da čitam titlovani tekst gore iznad scene...umoran sam .

Povišenim tonom prekorava me baka, kakvo gubljenje vremena, to ti je ulaganje u sebe, svoju duhovnost, obrazovanje, a preko moga žiro-računa. Kako misliš sa se oženiš...tražićeš takvu kao što si i ti, koja ni ne zna gde je Narodno pozorište. Vidim da je jako ljuta.. Bako, brate, gde je još ženidba, mani se toga, ko ide od studenata u Narodno pozorište...

Vidi da ne može da me slomi pa mi osvetnički kaže:

-Dobro. Mislila sam da spremim svašta i da ti ponesem. To svašta znači: pite, štrudle sa makom, bečke šnicle, voće..

Pa, dočekaću ja tebe pa ćeš mi dati, kažem ja..

-A, ne, ne, neću ja da spremam ništa, nećeš da jedeš kolače ako ne ideš na kulturne manifestacije..

Tako sam se našao u teškoj situaciji: neće mi baka davati džeparac, siguran sam u to. Reći će..pa ti nemaš gde da trošiš....Nema kod nje šale. Rupe u znanju i kulturi se ne opraštaju i ne nagrađuju.

Verujem da pati zbog toga što ne čitam te njene preporučene knjige, ne idem na izložbe i pozorišne predstave. Ne želi da prihvati moje obrazloženje da studenti elektrotehnike nemaju vremena za devojke, a kamoli za druge manje važne stvari.

Ostaje pitanje da li bi išao sa bakom u to čuveno pozorište da zaista imam vremena. Ili, jednostavno je tako, ne mogu da poklonim nijednom događaju 3 sata pa makar to bio i veliki kulturni događaj u Narodnom pozorištu.

Tako teku moji studentski dani, puni nepredviđenih događaja.

PODELITE OVAJ TEKST NA: