детаљ слике: КРК Арт дизајн

МОЈА БАКА ЈЕ ОДЛИЧНО

Ова online настава је право цивилизацiјско достигнуће! Никада, ни у каквој варијанти програмирања ђачког живота нисам видео могућност да данима не идем у школу, седим или лежим у кревету и пратим часове. Прилично се досађујем, играм игрице, што кријем од родитеља, посебно од мајке, слушам непрестано музику. Недостаје ми школа! Не могу да капирам шта се то догодило да толико волим ону нормалну школу! После обраде Ћопићеве Баште сљезове боје, добио сам online домаћи задатак из српског језика на тему: особа која је обележила моје одрастање.Ћале не долази у обзир, једном речи, тип кога заобилазим. Мајка, она цвркуће сваки дан; сестра...наше свађе ником не би биле интересантне..Мислим да је најбоље да размотрим бакин лик, она ме најмање нервира.

ОВДЕ можете прочитати 5.причу

БАКИН ПОЗИВ У ПОЗОРИШТЕ

Прошло је скоро годину дана од мојих последњих записа у овај дневник. Предао сам рад под оним радним насловом Моја бака је одлично. Пала је петица. И бака и ја  смо били very задовољни. Онда сам ја запао у фрку око пријемног и није ми било ни до чега другог. А када сам уписао факултет и постао редован студент, помислио сам као сви моји претходници да је свет мој и да сам у правом смислу свој човек.

Толико се тога догађало да је било најмудрије све пропустити, не дирати, како би рекао Чола, ништа не бележити.  Шта крити, прешао сам се у корацима, изгубио време првог семестра које се није могло надокнадити. У другом семестру сам повукао, али, било је прилично касно.

  Каква писања и записи, импресије и тако то.Чуо сам се често са баком. Више је она звала и бодрила ме својим меким гласом. Имам утисак да је само са мном тако говорила. Чуо сам ја њу у разговору са мојом мајком и тетком, а и пре неколико сати са мном.

Све је текло ок док пред подне овог дана не кликне пристигла порука. Погледам, од баке. Пише овако: Могла бих у суботу да дођем у Београд да тебе и Вукашина частим дивним културним догађајем, ( ја сам се сав најежио од тог још непознатог догађаја, пази, културног),...посетом Вердијеве опере БОЕМИ у Народном позоришту.

Божее, боже, шта бака мисли у својој глави. Када кажем Вукашину бакин предлог, он ће се исцепати од смеха.

Жао ми је баке што ће јој  пропасти дивна идеја, мислим, не могу да седим, 3 сата ни у ложи, бре.. Сетио сам се као је мој ћале, београадски студент, рекао да је полако пролазио поред Народног позоришта да се не очеше о оперу, где га је упорно хтела да одведе његова девојка, ова моја мајка.

Позвао сам баку да саопшим да захваљујем, али да имам већ нешто заказано и да нећу моћи да идем. Имао сам припремљен одговор на сигурно питање које ће поставити.. а шта то имаш суботу увече?.

Обрадовала се моме позиву. Раздрагано ме пита јесам ли прочитао поруку. Одмах додаје да је то извођење после 5 година у Народном! Дивне арије које је певао Павароти.. Упадам одмах и кажем..бако, стани, не могу да идем на ту чувену оперу.

 -Па нећеш ти ићи на оперу, ти ћеш седети, гледати и слушати..

Бако, води ме куда хоћеш, на Хаваје, на кинески зид, али немој у оперу. Мајке ми, ме могу то да слушам, да читам титловани текст горе изнад сцене...уморан сам .

Повишеним тоном прекорава ме бака, какво губљење времена, то ти је улагање у себе, своју духовност, образовање, а преко мога жиро-рачуна. Како мислиш са се ожениш...тражићеш такву као што си и ти, која ни не зна где је Народно позориште. Видим да је јако љута.. Бако, брате, где је још женидба, мани се тога, ко иде од студената у Народно позориште...

Види да не може да ме сломи па ми осветнички каже:

-Добро. Мислила сам да спремим свашта и да ти понесем. То свашта значи: пите, штрудле са маком, бечке шницле, воће..

Па, дочекаћу ја тебе па ћеш ми дати, кажем ја..

-А, не, не, нећу ја да спремам ништа, нећеш да једеш колаче ако не идеш на културне манифестације..

Тако сам се нашао у тешкој ситуацији: неће ми бака давати џепарац, сигуран сам у то. Рећи ће..па ти немаш где да трошиш....Нема код ње шале. Рупе у знању и култури се не опраштају и не награђују.

Верујем да пати због тога што не читам те њене препоручене књиге, не идем на изложбе и позоришне представе. Не жели да прихвати моје образложење да студенти електротехнике немају времена за девојке, а камоли за друге мање важне ствари.

Остаје питање да ли би ишао са баком у то чувено позориште да заиста имам времена. Или, једноставно је тако, не могу да поклоним ниједном догађају 3 сата па макар то био и велики културни догађај у Народном позоришту.

Тако теку моји студентски дани, пуни непредвиђених догађаја.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: