detalj slike: KRK Art dizajn

VEZANIH OČIJU

U ovom životu što na cirkus liči

i na šareni metež koji umara oči,

osvojio si me jednostavno,

razapevši šator sopstvenoga duha.

Ne bi mi jasno u prvom trenu

da li si samo artist vrelog pogleda

i da li si uvežbao taj osmeh i pokret

maestra na žici bez tramboline.

Onda nekako otpustih strah

i bosa uhvatih tvoju ruku,

opčinjena hrabrošću tvoga srca.

Istoga trena si postao prodavac

na vašaru mojih želja,

krotitelj drhtaja kolena oblih,

i akrobata na žici nežnosti.

Znaš da me tako ostaviš bez daha

dok slobodno skačeš kroz plameni obruč

sa same ivice trapeza.

Sa ivice… do ivice.

I mene vodiš

vezanih očiju

da kao po nožu oštricama zuba

ne puštam želju.

ROĐENA IZNOVA

Ti znaš kako je umirati i rađati se iznova

u nagosti iluzija i beličastoj posteljici želja.

Znaš i kako rodiš se uvek nakon što plač razori ti grudi,

a živiš da udahneš horizont nepoznatog

dok ne sapnu te i ne utegnu ovojima brige i ljubavi.

Znaš i da najlepše je bilo

dok je tišina šaputala našim uvalama,

jer su pogledi govorili o nekim dubinama ispod talasa.

A reč je donosila rađanje i umiranje snova,

dok me nisi izvajao i sad sam tu pred tobom,

potpuno naga i svoja.

Izvirem da bih se jednom ulila

i stopila sa svojom senkom,

koja ljubi i kada svetlost joj otme trag

jer je na obzorju prepoznala nebeskog žeteoca.

I tako do utrnulosti, do bola, do prazne utrobe,

izgubljenih misli, proteranih želja,

dok ne satera život u tesnac,

sve do trena da znam

da znaš.

RILKEOVO GUDALO

Prešli smo ivicu ambisa

bežeći od ništavila, utega osrednjosti

i nekih stranih, utrnulih pogleda

u jednom intermecu notorne praznine.

I ne okrenuvši se za posrnulim mislima

sa ivice straha zauzdao si meru mog bola

nepatvorenom melodijom svog bića

kojom oslobađaš zatočeno ženstvo

i onaj bruj iz grudi koji samo ti čuješ.

Nestrpljivo, gladno, u želji suvereno,

Rilkeovim gudalom, koje nas spaja,

postaješ neosetno virtuoz beskraja.

PODELITE OVAJ TEKST NA: