detalj slike: KRK Art dizajn

ŽELjA JEDNOG ČOVEKA

Samo sedi

Hoću da gledam te

Da upamtim svaki

Deo tvoje duše

Da svaki deo lica

Utisnem u sebe

A, kako i ne bih

Snovi su moji

Vajali tebe...

Hoću da u grudima

Upijem svaki dodir

Svaki drhtaj

Poljubac strasni

Da sve prste

Prebrojim na tebi

Sve nežne tanane vlasi

Kose tvoje sa lica mog

Što ostaše kao otkosi

Plodonosni

Kao snopovi željni žetelaca

Hoću da osetim grudi tvoje

Da ruka bude puna klasa...

Ja želim da te ostavim u sebi

Taj struk i bedra

Duge noge, zanosni pokret

Sva ustreptala i jedra

Pokret koji se u meni ogleda...

Ne, ja nisam lud

Znam da misliš tako

Da nije lako

Sa nekim ludakom

Vajati sebe

Onako snažno, a polako...

O, kako bih tebe

Zauvek hteo

Al`, znam, daleko to je

Znam da kraj drugog

Svijaš telo

A, sve je moglo biti moje...

Ma, volim te onako

LUDO, najluđe

DUBOKO, najdublje

Kad osećam te u sebi

Više od sebe

Kad sam sâm

A mislim, da sam kraj tebe...

I tada sve postaje stvarno

Sve je opipljivo i realno

A, neko može da se čudi

E, tako je kad čovek

U zrelim godinama poludi...

RANA

Kada dođeš u moj grad

Ne pitaj za mene

Jer, reći će ti

Mrtav je...

Nema ga dugo...

Ponekad prošeta parkom

Sa psom

Senkom svoga gazde

Zagledanim u daljine prošlosti...

Ne pitaj da li sam se ikada ženio

Da li sam bio srećan

Da li sam decu imao

Da li sam Sunce držao

Od kad si otišla...

Kada dođeš u moj grad

Prođi samo pored moje kuće

I nemoj stajati

Mrtve ne treba dirati

S njima se ne treba igrati...

Greh je...

Jer, ako probudiš duha u meni

Pa s prvim vetrom nestaneš

Neću više imati kuće

Tog hladnog kamena...

Jer… dom me je davno zaobišao…

Ili… prođi i sruši taj zatvor

Pusti duha na slobodu

Međ anđele ili đavole…

U taj beskrajni prostor…

Kada dođeš u moj grad...

Molim te nemoj me tražiti

To boli, to grize, kida

Svaki deo mene

Ako je uopšte nešto ostalo

I, ima iz ove sene...

Kada dođeš u moj grad...

U moj grad...

Jednoga dana...

Na staroj kapiji će pisati

Otišao je...

Nije mogla da mu zaceli rana...

ŽIVOT JE KRUG

Nemojte prestajati da volite

I kada vas ostavi gospodin „pravi“

Kada se zamute vaše reke

Ma, nemojte sanjati snove stare

Nacrtajte nebo boje plave

Neke nove ruke nežne i meke

I maštajte... maštajte...

Dodajte životu polet i lepotu

Trčite parkom kao da vas čeka neko

Pijte vino uz muziku koja vas diže

Smejte se u grohotu

Jer, sve je na kraju isto

Sve je već predodređeno

Poklonite se staroj ruci

U nekoj prometnoj ulici

Ili putujte brodom negde daleko

U nekoj španskoj luci

Nekog primorskog grada

Možda vas u prolaznu okrzne

Muška silueta i postane vam draga...

Kada vas ostavi gospodin pravi

Znajte...

Samo je bio prolazna epizoda

Takođe, prolaznog života

Nabacite osmeh na lice

Pored šminke, spletite kikice

Pokupite sve lepe sitnice

I igrajte se novog života

Kao kad ste bile devojčice...

I... ne zaboravite

Nemojte odrasti

Sačuvaćete dušu

Bićete večno mlade

Nabacite osmeh

Jer, nakon svakog pada

Dolaze nove balade...

PODELITE OVAJ TEKST NA: