|
|
|
PUTEVIMA NEUGASIVE SVETLOSTI  | Valentina Novković | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Putevima neugasive svetlosti(o knjizi Tragom duše, Hosijat Rustamove, Liberland Art, 2021)
Prof: Valentina Novković Pred nama je duhovni svetlopis poznate i plodotvorne pesnikinje, novinarke i prevodioca iz Uzbekistana, Hosijat Rustamove.Hosijat Rustamova jedan je od istaknutih predstavnika savremene uzbečke poetske misli; završila je studije uzbečke filologije na Nacionalnom univerzitetu Uzbekistana, glavni je urednik časopisa Svet knjige (Kitob dunёsi) dobitnik mnogobrojnih književnih nagrada u zemlji i inostranstvu.Objavila je sledeće pesničke knjige: Kuća na nebu, Spas, Plašt, Zid, Avgust, Zaboravljene godine, 40:0, Osvajanje, Dani bez sutra, Neopterećeni oblaci. Veliki broj pesmama autorke preveden je na ruski, azerbejdžanski, arapski, benglaski, tadžički, engleski, nemački, španski, italijanski, turski, kazaški, tatarski, ugjurski, japanski i mnoge druge jezike sveta. Do sada njene pesme nisu prevođene na srpski jezik pa je ovo jedinstvena prilika da se, kroz istančan i autentičan poetski izraz, čitaoci iz Srbije upoznaju sa stvaralaštvom Hosijat Rustamove. Iščitavajući čestice duše utkane u knjigu Tragom duše ne možemo, a da se ne prisetimo reči Halila Džubrana: Pesnika ima dve vrste: intelektualnih, sa stečenom ličnošću i nadahnutih, koji su bili ličnosti pre nego što su počeli da se formiraju. Ali, razlika između inteligencije i nadahnuća u poeziji je isto kao razlika između oštrog nokta koji zaseca kožu i nežnih usana koje ljube i zaceljuju rane tela.Hosijat Rustamova je od onih pesnika čiji stihovi melemno deluju na čitaoca, od onih stvaralaca čiji se poetski nerv polagano razvijao od najranijih godina detnjstva. Ako se uzme u obzir da je prvu pesmu posvetila uginuloj ptičici u dvorištu porodične kuće, jasno je da je prah božanske svetlosti od prvih godina života obasjao dušu pesnikinje jer, duša dirnuta čarima vrline mora biti srazmerno osetljivija i za druge oblike lepote (Ž. Ž. Ruso).Tragom duše niska je pažljivo odabranih impresija, svekoliko je svedočanstvo raznolikih osećanja čovekovih: patnje, traganja za sepstvom, partnerske ljubavi, pitanja u vezi sa smislom zemnog postojanja i mnogim drugim. Dakle, pesnik kao titrava nebozemna nit ne može ostati ravnodušan kako na lična duševna previranja, tako i na ono što se zove svetski bol (Weltchmerz) ili osećanje svemirske melanholije; shvatanje neidealne prirode sveta kroz besmislenost stvari i sveprisutno i neizbežno zlo, a uveo ga je u književnost nemački pisac, Žan Pol. (Duhovan čovek je - sav bol. To jest, njega boli to što se događa, boli ga zbog ljudi. I zbog te boli mu se daje duhovna uteha. Starac Pajsije Svetogorac.) Poput Bajronovog Čajld Harolda, pesnikinja Hosijat Rustamova se u ime ljudskog stradanja, majci-Zemlji obraća rečima bola:O kako na giljotini leži moja glavalicem u lice s mnoštvom smrti. ***Čoveku je loše u svetu Čovek – nije čovek! Nemoćna da na drugačiji način objasni sebe, kolebljivost osećanja i mnoštvo impresija koje ih prate, pesnikinja uzvikuje:Gospode, i sa kamenom bih govorila bih-žena sam!Ženstvenost opšivena pesničkim posmatranjem sveta, neminovno nas dovodi i do Marine Cvetajeve:Bože, ne sudi, ti nikad na ovoj zemlji nisi bio žena. Primetna je neraskidivost pesnikinje sa Univerzumom, (čovek je deo univerzuma, a njegova usamljenost je onda deo univerzuma koji pripada samo njemu. Ne da bi samo njegov ostao, već da bi se zajedničkom univerzumu vratio, B. Pekić) promišljanjima o filosofiji smisla i pitanjima zbog čega smo i sa kakvim ciljem dobili ljudsko obličje. Svesnost: tačka sam, mala tačka... (Univerzum) ne umanjuje njen strah i trud da opravda, a ne učini obesmišljenom stazu koju joj je Svevišnji odredio, zato mu se i molitvom obraća: Gospode,daj mi snage, strpljenja - daj.Da rastem kao drvo - samo nagore.******Bože, daj da rastem! Sumnje da ne istroše snaguda bih, poput tebe Bože,plodove imala! Bogotraženje je put koji vodi onoga koji traži do onoga koji Jeste, na tom putu jedini saputnik je vera: od Svetla smo, ka Svetlu idemo kako i sama pesnikinja oseća: Bože,Vera je moja iz Tvojih ruku; ma koliko da je tamno - Svetla je više.*******Shvati i sam,mi smo putnici, svi smo na svetu putnicis jednim snom; u nebesa se vinuti. Pojam slobode je, takođe, prisutan u stihovima Hosijat Rustamove. Bilo da je život sam po sebi neka vrsta zatvora u kom se ne vide okovi, ili da je, zaista, reč o onim koji su prešli na drugu stranu i time se osudili kako na zvaničnu kaznu, tako i okove kajanja koji se ne mogu skinuti. Život se ne hrani samo hlebom!Nešto drugo spram nas je.Želim da se orodim s nebom - Leteti, leteti, leteti, leteti! Borba za identitet, tzv. simbolički zavičaj, mesto gde možemo da ukrovimo svoje najranjivije, a istovremeno najsnažnije Ja, prisutna je i kada autorka piše o tananim, kompleksnim i počesto neobjašnjivim partnerskim odnosima koji treba da se zasnivaju na uzajamnosti. Bez obzira na poštovanje tradicije, sloboda je preduslov ispunjenja životne sreće. To nam pesnikinja saopštava kroz stihove: Kao što ptica želi na slobodutako se i ja opirem određenoj sudbini. *****Daću ti i hranu i vinosve ću dati, samo ću sloboduda zadržim! Da bi se sloboda dosegla, neophodan je mir duše. (Mir duše je njena sloboda. Na najmanji onda dodir spolja odaje divni zvuk. Muklo je zvono ako ne lebdi okačeno u slobodnom prostoru. M. Nastasijević)) Naporedo sa temom slobode u pesničkoj knjizi Tragom duše uočava se i tema smrti. Kao smrtnik rođena sam. Zašto da se ljutim, kome da se obratim?*****Danas me je sudbina na patnju osudila,koliko će patnje sutra poslati u smrt! *****Ljubav je beskrajna, a malo se vremena daje, Život je moj, očigledno, kratak... ******Smrt – neizbežna je!Sve što sam postigla,Ispod grube kože raspašće se i zamrznuti sve jer, dolazi trenutak ni nalik na ovaj život. Dolazak trenutak koji nije ni nalik na ovaj život jer podseća nas da smo samo privremeni putnici broda zvanog zemni život: jer si prah i u prah ćeš se vratiti. I. Mojs. 3, 19.I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu koji ga je dao. Propovednik 12, 7. Posebnu lepote ovoj pesničkoj knjizi, daruju stihovu posvečeni voljenom. U njima se ogleda sva tananost srca koje voli, (Srce je glavno u čoveku, sami njegov život, Sv. Jovan Kronštatski), osluškivanje damara srca onog drugog i patnja, ako dođe do narušava harmonije koja oseća srce ispunjeno ljubavlju. Reci mi, kako da se molim Bogu,vetrovima da se ne predam, reci!Kako sve ovo da preživim-čežnja me tvoja začarala. ***** Soba je praznaKao da nisi u njoj. Bilo je drugačije-sad ovako je.**** Uzalud da li je sve ?Reci: kako taj otrovmogu zvati ljubavlju? Knjiga Tragom duše, istaknute uzbečke pesnikinje Hosijat Rustamove, jedan je od blistavih dragulja iz bogate pesničke riznice svetske književnosti. Na tragu Hafiza, Džubrana, Rudakija, Ibn Sina, ali i Marine Cvetajeve, Ane Ahmatove, Pasternaka i mnogih drugih koji nisu ostali ravnodušni na sve što odvajkada prati čovečanstvo i pojedinca u njemu, pesnika posebno jer, on je nit što se samo privremeno nastanila na zemlji čekajući mig zvezda da im se vrati plemenitiji, duhovniji, bolji.
|
