detalj slike: KRK Art dizajn

 

BOJE

 

Ja u boji

mogu da se zaljubim.

Pa se sav zajapurim,

i obrazi mi pocrvene,

a oči mi se oboje

njenom kosom,

ili pogledom.

A ako se desi,

da se ona recimo prehladi,

i ja se onda nekako razbolim,

i postanem sav žućkast i sivkast.

I eto recimo,

kad se pitam,

i kada mi nešto nije jasno,

ja sam onda sav pomešan,

i razmazan,

kao boje na paleti

koje se ne slažu.

I tako budem šaren,

kao cirkus na livadi.

A umem i da pomodrim,

kad mi se u kadi brčka,

ili kad u školu željno žurim,

a ne pazim na rupe i kamičke,

pa s bicikla sletim,

i kolena poplavim.

A da laktove u crveno obojim,

za to sam stvarno talentovan.

I svi ti moleraji su za mene,

mačji kašalj.

Pa tako lako,

od muke pozelenim,

kad se neko na moj račun šali.

Al’ se trudim,

da to drugačije shvatim,

i šalom da uzvratim.

I na kraju priče

o meni i bojama,

mogu da zaključim,

da sam ja u stvari,

i sve boje,

a i platno

sa ramom,

koji nema granice.

 

 

 

O MENI

 

Ako hoću,

i mogu da biram,

naučiću da posadim voće,

i posejem povrće.

Jer kažu,

da na meni

svet ostaće.

E pa sladiću se

plodovima svojim,

jer to mogu,

i tako mi se hoće.

Ja, i moji drugari,

iz četvrtog dva.

Naučiću da želim,

svoje znanje,

sa svima

da delim.

Naučiću da dajem

igračke i knjige,

igrice i bojice.

Da obradujem

drugarima lice,

iz cele ulice.

Da nahranim ptice,

i zalivam živice.

Ako hoću,

i mogu da biram,

naučiću da igram,

pevam, sviram.

Da mi vreme

bude lepo,

kad sam budan,

i kad sanjam.

Naučiću da budem srećan,

kad se probudim,

i kada odlučim da spavam.

Ja to mogu,

i tako mi se hoće,

jer u meni,

sve ostaće.

 

 

 

SUNCE

 

Nisam na nebu,

a Sunce sam.

Kad mi mama kaže,

da sam njeno.

I tatine oči sinu,

kad me vidi,

i kada mi kaže,

da sam njegovo.

I tako ja blistam,

i pun sam svetla,

i mogu da obasjam

i blizu i daleko.

Bliže i od svoje kože,

i dalje od svih granica.

U zoru sve čeka

da otvorim oči,

pa da mi se pruži.

I dok hodam,

moji tragovi, sijaju

u svemu.

Ja oživim,

sve što vidim i dodirnem,

i smisao mu dam,

Suncem,

koje u sebi nosim.

 

 

 

BOGATSTVO

 

Protiv lenjosti,

digle su se olovke, gumice,

bojice i zarezači.

A flomasteri su

na papiru ostavili trag,

koji kaže:

mi hoćemo red,

i svoje glave okrećemo znanju!

Tako poručuju deca,

jer su objavila,

rat neznanju.

I odjednom,

sve tajne sveta,

behu rešene,

u glavi deteta.

I ne postoji više

nijedna briga,

jer deca znaju,

da je za tajnu znanja,

najbolji lek,

knjiga.

 

 

 

ZNANjE

 

Na primer,

treba znati voleti.

Srcem.

Ne rečima i mislima,

nego delima.

Treba znati govoriti.

Tiho ili glasno,

reči,

pravilno napisati.

Izgovoriti,

a druge ne povrediti.

Treba znati razgovarati.

Druge čuti,

i razumeti.

Znati ćutati,

i slušati.

Nešto novo probati.

I to iskustvo zaraditi,

pa deliti.

Hteti znati,

i to treba umeti.

Jer kada nešto znaš,

to znači da imaš.

 

 

 

PODELITE OVAJ TEKST NA: