детаљ слике: КРК Арт дизајн

 

БОЈЕ

 

Ја у боји

могу да се заљубим.

Па се сав зајапурим,

и образи ми поцрвене,

а очи ми се обоје

њеном косом,

или погледом.

А ако се деси,

да се она рецимо прехлади,

и ја се онда некако разболим,

и постанем сав жућкаст и сивкаст.

И ето рецимо,

кад се питам,

и када ми нешто није јасно,

ја сам онда сав помешан,

и размазан,

као боје на палети

које се не слажу.

И тако будем шарен,

као циркус на ливади.

А умем и да помодрим,

кад ми се у кади брчка,

или кад у школу жељно журим,

а не пазим на рупе и камичке,

па с бицикла слетим,

и колена поплавим.

А да лактове у црвено обојим,

за то сам стварно талентован.

И сви ти молераји су за мене,

мачји кашаљ.

Па тако лако,

од муке позеленим,

кад се неко на мој рачун шали.

Ал’ се трудим,

да то другачије схватим,

и шалом да узвратим.

И на крају приче

о мени и бојама,

могу да закључим,

да сам ја у ствари,

и све боје,

а и платно

са рамом,

који нема границе.

 

 

 

О МЕНИ

 

Ако хоћу,

и могу да бирам,

научићу да посадим воће,

и посејем поврће.

Јер кажу,

да на мени

свет остаће.

Е па сладићу се

плодовима својим,

јер то могу,

и тако ми се хоће.

Ја, и моји другари,

из четвртог два.

Научићу да желим,

своје знање,

са свима

да делим.

Научићу да дајем

играчке и књиге,

игрице и бојице.

Да обрадујем

другарима лице,

из целе улице.

Да нахраним птице,

и заливам живице.

Ако хоћу,

и могу да бирам,

научићу да играм,

певам, свирам.

Да ми време

буде лепо,

кад сам будан,

и кад сањам.

Научићу да будем срећан,

кад се пробудим,

и када одлучим да спавам.

Ја то могу,

и тако ми се хоће,

јер у мени,

све остаће.

 

 

 

СУНЦЕ

 

Нисам на небу,

а Сунце сам.

Кад ми мама каже,

да сам њено.

И татине очи сину,

кад ме види,

и када ми каже,

да сам његово.

И тако ја блистам,

и пун сам светла,

и могу да обасјам

и близу и далеко.

Ближе и од своје коже,

и даље од свих граница.

У зору све чека

да отворим очи,

па да ми се пружи.

И док ходам,

моји трагови, сијају

у свему.

Ја оживим,

све што видим и додирнем,

и смисао му дам,

Сунцем,

које у себи носим.

 

 

 

БОГАТСТВО

 

Против лењости,

дигле су се оловке, гумице,

бојице и зарезачи.

А фломастери су

на папиру оставили траг,

који каже:

ми хоћемо ред,

и своје главе окрећемо знању!

Тако поручују деца,

јер су објавила,

рат незнању.

И одједном,

све тајне света,

беху решене,

у глави детета.

И не постоји више

ниједна брига,

јер деца знају,

да је за тајну знања,

најбољи лек,

књига.

 

 

 

ЗНАЊЕ

 

На пример,

треба знати волети.

Срцем.

Не речима и мислима,

него делима.

Треба знати говорити.

Тихо или гласно,

речи,

правилно написати.

Изговорити,

а друге не повредити.

Треба знати разговарати.

Друге чути,

и разумети.

Знати ћутати,

и слушати.

Нешто ново пробати.

И то искуство зарадити,

па делити.

Хтети знати,

и то треба умети.

Јер када нешто знаш,

то значи да имаш.

 

 

 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: