detalj slike: Senka Vlahović

 

O knjizi Dušice Ivanović  „Ljubav je plava školjka u kojoj stanuje nebo“
Gordana Vlajić, književnica

 

Ideju za ovu knjigu iznedrila je Dušica. Ona se preziva Ivanović, ima nasmejane oči, lice koje svetli i saosećajnu dušicu koja miriše na smilje. Zato se Dušica zove – Dušica. 

Rodila se u Loznici, diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, radila kao lektor, novinar i profesor srpskog  jezika.  Pre dve decenije otišla je u Toronto, veliki kanadski grad. Tamo je bila zaposlena u Računarskom odeljenju osiguravajuće kompanije, ali je, pored toga, pomagala redakcijama srpskih časopisa i bila nastavnik u školi srpskog jezika.

Objavila je osam knjiga poezije i proze, a njene pesme se čitaju i u mnogim časopisima, zbornicima i antologijama.Poveljom Akademije „Ivo Andrić“ za celokupni dotadašnji pesnički opus – nagrađena je 2014. godine.Dušica je član Srpsko-kanadskog udruženja pisaca „Desanka Maksimović“ i Udruženja književnika Srbije. Ona govori i piše na srpskom, engleskom i slovačkom jeziku. I na svim tim jezicima piše uvek i srcem.

Dogodilo se, međutim, dok je živela u Kanadi, da malo-malo, pa bi čula šum koji je dopirao niko-ne-zna-odakle i koji joj je ličio na niko-ne-može-da-se-seti-šta.Onda se, jednoga dana, može biti da je bilo leto, a možda i nije, ali je ona svakako videla sunce – Dušica setila da je šum koji čuje podseća na govor mora. Ne velikog, sa talasima kao kuća i nanosima morske trave. Nego na šapat mirnog, plavog i bistrog mora koje šumi kada morsku školjku prisloni uz uvo. Dušica je takođe primetila da šum nije tek-tamo-neki-običan-šum, već da njoj ta nevidljiva školjka nešto posebno šumovito šapuće. Pažljivo je osluškivala. I osluššškivala.

I kada je nedavno upoznala Marinu, Minu, Milana, Zoricu, Danila, Anđelu, Mariju... i još trideset i više bisera „Plave školjke“, Dušica je odmah videla da u njihovim srcima stanuje i ono mirno more i čitav vedri nebeski svod. Čula je onaj isti šum koji ju je i pozvao da potraži „Plavu školjku“. Šum dobrohotnih želja, uzajamnosti, plemenitosti... – jednom rečju, šum LjUBAVI. I tako se ljubav svih bisera „Plave školjke“ prelila u Dušičino srce i dušu i u srca njenih prijatelja – ispisavši i iscrtavši ove stranice. 

Dušica ovu knjigu daruje „Plavoj školjci“. Celokupan prihod od prodaje ove knjige namenjen je Udruženju samohranih roditelja i porodica dece sa invaliditetom „Plava školjka“.

Iz sve snage želim da naredno izdanje bude obeleženo imenima plemenitih pojedinaca ili znakom kompanija koje će shodno svom društveno odgovornom poslovanju biti kadre da prepoznaju šum „Plave školjke u kojoj stanuje nebo“. Koji će učiniti da neki novi čitaoci svoja srca dodatno oplemene zvucima Plave školjke i slobodnog neba. Biseri „Plave školjke“ će samo tako, uprkos zdravstvenim problemima, videti, čuti i osetiti da ima i onih kojima nije važno da ih skupljaju i sabiraju – već da ih vole.    

PODELITE OVAJ TEKST NA: