детаљ слике: Сенка Влаховић

 

О књизи Душице Ивановић  „Љубав је плава шкољка у којој станује небо“
Гордана Влајић, књижевница

 

Идеју за ову књигу изнедрила је Душица. Она се презива Ивановић, има насмејане очи, лице које светли и саосећајну душицу која мирише на смиље. Зато се Душица зове – Душица. 

Родила се у Лозници, дипломирала на Филолошком факултету у Београду, радила као лектор, новинар и професор српског  језика.  Пре две деценије отишла је у Торонто, велики канадски град. Тамо је била запослена у Рачунарском одељењу осигуравајуће компаније, али је, поред тога, помагала редакцијама српских часописа и била наставник у школи српског језика.

Објавила је осам књига поезије и прозе, а њене песме се читају и у многим часописима, зборницима и антологијама.Повељом Академије „Иво Андрић“ за целокупни дотадашњи песнички опус – награђена је 2014. године.Душица је члан Српско-канадског удружења писаца „Десанка Максимовић“ и Удружења књижевника Србије. Она говори и пише на српском, енглеском и словачком језику. И на свим тим језицима пише увек и срцем.

Догодило се, међутим, док је живела у Канади, да мало-мало, па би чула шум који је допирао нико-не-зна-одакле и који јој је личио на нико-не-може-да-се-сети-шта.Онда се, једнога дана, може бити да је било лето, а можда и није, али је она свакако видела сунце – Душица сетила да је шум који чује подсећа на говор мора. Не великог, са таласима као кућа и наносима морске траве. Него на шапат мирног, плавог и бистрог мора које шуми када морску шкољку прислони уз уво. Душица је такође приметила да шум није тек-тамо-неки-обичан-шум, већ да њој та невидљива шкољка нешто посебно шумовито шапуће. Пажљиво је ослушкивала. И ослушшшкивала.

И када је недавно упознала Марину, Мину, Милана, Зорицу, Данила, Aнђелу, Марију... и још тридесет и више бисера „Плаве шкољке“, Душица је одмах видела да у њиховим срцима станује и оно мирно море и читав ведри небески свод. Чула је онај исти шум који ју је и позвао да потражи „Плаву шкољку“. Шум доброхотних жеља, узајамности, племенитости... – једном речју, шум ЉУБАВИ. И тако се љубав свих бисера „Плаве шкољке“ прелила у Душичино срце и душу и у срца њених пријатеља – исписавши и исцртавши ове странице. 

Душица ову књигу дарује „Плавој шкољци“. Целокупан приход од продаје ове књиге намењен је Удружењу самохраних родитеља и породица деце са инвалидитетом „Плава шкољка“.

Из све снаге желим да наредно издање буде обележено именима племенитих појединаца или знаком компанија које ће сходно свом друштвено одговорном пословању бити кадре да препознају шум „Плаве шкољке у којој станује небо“. Који ће учинити да неки нови читаоци своја срца додатно оплемене звуцима Плаве шкољке и слободног неба. Бисери „Плаве шкољке“ ће само тако, упркос здравственим проблемима, видети, чути и осетити да има и оних којима није важно да их скупљају и сабирају – већ да их воле.    

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: