О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Емина Мукић
Ена Вуковић
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Благојевић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Силвана Андрић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Слободан Владушић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


ПРЕД ЉУБАВЉУ СВЕ ПРЕПРЕКЕ ПОСТАЈУ ИЗЛИШНЕ

Милица Јефтимијевић Лилић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


ПРЕД ЉУБАВЉУ СВЕ ПРЕПРЕКЕ ПОСТАЈУ ИЗЛИШНЕ (ЕВАНГЕЛИЈА)


                                                       „Биће се мора отворити
                                               како би се појавило бивствујуће“. — Хајдегер
 
Mr Milica Jeftimijević Lilić 


Живот савременог човека претворен је у заглушујућу буку медијског празнословља, које га одвраћа од сусрета са собом и својом исконском чистотом. Потребом за духовношћу, ближњима и љубављу што опоравља и обнавља човека. Литература често под притиском те тамне стране битисања често и сама запада у умножавање такве стварности у покушају да је разуме и растумачи. А свако људско биће у себи може препознати извор лепоте и смисла који пребива у души. Треба га само чути и кренути у авантуру, као што је то у најновијем остварењу учинила  позната београдска ауторка, Катарина Бранковић Гајић, потврђена у писању поезије и бројних романа, у креирању успешних књижевних догађаја.  Сада се поново огласила романом/ бајком, јер живот и може и треба да буде бајка коју одсања и проживи онај ко не пристаје на редуковање живота и сопственог бића. Стога роман Евангелија лако у свој универзум увуче читаоца  јер трага за одговорима на кључна питања егзистенције и човека, ко сам, шта  је сврха мог постојања, какав је мој допринос постојању.
„Ноћ крај мора је била чаробна. Седела сам на тераси, слушајући музику таласа, опуштена, занесена мирисима који су допирали са Олимпа из маслињака… Размишљала сам да ли је чувени Одисеј оставио свој траг на некој гудури Олимпа док је лутао, надајући се да ће доћи до Пенелопе са песком у коси и великим срцем.
Интригантни су ти митски ликови, дела која су написана, љубави које су осликане, борбе које су водили и долазили до циља само храброшћу са вером и љубављу према Жени“.
Лепота окружења на Егејском мору покренула је митске обрасце у Евангелији, главној јунакиња романа, и она је кренула за предачким зовом у намери да пронађе своје ја, али и љубав свог живота, јер то је  њена насушна потреба. Она је  млада и понешто интровертна девојка која ослушкује глас своје природе, проналази  у  себи празнину и креће  ка њеном испуњењу. Бораваком на мору, дакле у пределу бескрајне ширине и лепоте, она уочава трагове патње.  Њена потрага и заинтересованост за свет око себе, огласиће се у наглашеној емпатији према псу који тужно цвили чекајући бродове и онога ко му је некада много значио.Саосећање са њим покренуће низ њених активности које динамизују радњу романа. Она ће омогућити и промену његове судбине.
Као добар посматрач Евангелија јасно уочава несагласности у свету, неправде и осујећеност у личним животима мештана окованих строгим патријархалним узусима. Посебно позицијом жене и старијих људи.
Љубав као доминантна одлика њеног раскошног бића води је ка другима, ка ублажавању њихове патње, разрешавању њихових животних проблема а самим тим и до унутрашњих трансформација и до јаснијих спознаја сопствених приоритета. Њен ум је стално у дијалогу са њеном подсвешћу.
Роман  лика, динамичне, филмичне радње, у наративном ткиву садржи бујне описе природе, упечатљиве лирске пасаже, одјеке живота у Евангелији, као и трагање за вишим људским смислом у свом послању да се помогне другима, да  се ближњи усреће. Са развојем фабуле, радње која се одвија у готово митским просторима Грчке, на мору или другим бајковитим пределима, пратимо и духовни развој  главне јунакиње,  њено сазревање и откривање сопственог бића кроз сусрете са другима, као и личне сврховитости кроз постизање индивидуације, потврде зрелости.
„Зато што смо ми равноправни… обоје је Господ створио када је стварао Земљу. По ком Закону ја имам право тебе да згазим,(мрава)  а и да има тог Закона који су писали људи, не бих га никада применила. Јер, вреднији сте од људи… многи нису више људи, прешли су ту границу, без Божије дозволе и постали део масе која му се супроставља и чини зло и човеку и читавом живом свету“. Ауторка развија идеју о суживоту различитости и бића и људи, користећи лепу метафору, мозаик сладаних боја, чиме се апострофира богомдана могућност свим живим бићима да равноправно битишу тамо где их је природа поставила.
 Интуиција Евангелију одводи тамо где ће се дешавати најбитнији догађаји за њену будућност, до сусрета са Никосом који је стицајем околности изван урбаног света.Нетипичан за средину  Никос је мушкарац који може да освоји и заволи Евангелију.
У роману се, иначе, потцртава позиција жене у патријархалној средини која жену држи у подређеном положају. Мушкарци свој живот живе у пуном капацитету, док жене једино у музици и игри могу  да доживе слободу, да дају одушка својим потиснутим страстима и жељи за животом.
Софија је типичан представник тог света. Евангелија ће одиграти важну улогу у њеном освешћивању и борби за љубав које се одрекла јер су родитељи тако одлучили. Младалачка љубав која је била потиснута и будила  незадовљство брачним животом, тим пре што је супруг живео двоструки живот, биће реализована током романа.
Главни догађај у роману збиће се у интуитивном доживљају када Енангелија осећа да је њен познаник  у опасности, што ће јој заправо обелоданити прикривене осећаје. Занимљиво је да је он слеп, чиме се акценат ставља на његов унутарњи вид, на фреквенцијско реаговање и на свет али и на Евангелију, што ће њу још више учврстити у сопственој духовности и свести о томе да су сва бића у свету енергетски и духовно повезана: „Знам, све знам… мислиш, ако сам слеп да не видим, али код нас су чула много јача него код вас… ја видим и боју твоје косе и зелене очи… то су фреквенције које мени шаљу информације о изгледу и не само то… шаљу ми информације какав је ко и да ли треба да страхујем за свог пса, стадо и себе.“
 Роман Евангелија саздан је на чврстом стуктурном устројству, и поштовању  јединства, радње и времена. Ликови су пажљиво грађени са спољашњом и унутарњом карактеризацијом и код читаоца буде прихватање или осуду сходно њиховом деловању.
Приповедање Катарине Бранковић Гајић одликује сликовитост и маштовитост, атмосфера  се зналачки дочарава а доследно се  отеловљују идеје унапређивања односа међу ликовима као и у реализацији   замишљених циљева.
Евангелија се развија у пожртвовану кћер, предузимљиву супругу и јединствену пријатељицу која каналише животе ближњих. Њеним ангажовањем пас који је волео бродове и туговао за газдом који се није вратио,  добија протезу за ногу и лакше се уклапа у породицу која га је пригрлила.
Порука романа је да пред љубављу нема препрека, да се снагом, вером и динамизмом све може постићи како би живот био испуњен и благословен. Читаво дело прожима јака духовност, вера у Бога,  и свест о чувању породице пријатељатава и природе. Роман зрачи толином и сугестивношћу који ће му засигурно обезбедити лаку проходност до читалаца и трајање.
 
 




ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2026 © Књижевна радионица "Кордун"