детаљ слике: КРК Арт дизајн

МАТИЦА СРПСКА

Др СИМО ЈЕЛАЧА

Матица српска је установа свесрпског карактера, као прва установљена матица, за одржавање српске културе, књижевности и науке. Задатак Матице српске је очување српског идентитета и издавачке делатности.

Матица српска основана је 16 Фебруара 1826 године, у Пешти. Данас је Матица српска најстарија матица на свету. Разлог за њено оснивање био је потреба за просвећивањем и издавањем српских књига на српском језику, а повод је био преузимање Летописа Матице српске, коме је претила опасност гашења.

Матица српска била је повод и пример оснивања сличних институција у другим државама: Матица у Чешкој, Матица у Словачкој, Матица илирска (касније преименована у Матицу хрварске), Матица лужичкосрпска, Матица моравска, Матица словеначка и друге. Матица српска сада делује и на територијама Републике српске и Црне Горе, а у плану је оснивање и матице у Бечу.

Оснивачи Матице српске у Пешти били су: Гаврило Бозитовац, Јован Деметровић, Јосиф Миловук, Петар Рајић, Андрија Розмировић, Георгије Станковић и Јован Хаџић. Први председник био је Јован Хаџић (правник и књижевник), а први бирани секретар Теодор Павловић (правник и новинар).

Матица српска од свога оснивања представља установу свесрпског карактера, као прва установљена установа те врсте. Матица српска има значајну улогу и у оснивању установа српске културе (српско народно позориште).

Матица српска преселила се из Пеште у Нови Сад 1864 године и седиште јој је од 1927 године на адреси: Матице српске бр. 1, Нови Сад. Задужбина је Марије Трандафил. Марија Трандафил рођена је 25 Децембра 1816 године у Новом Саду. Највећа је добротворка, основала је први фонд за сиромашну децу (српску сирочад), за које је саградила зграду садашње Матице српске, у коју се касније уселила Матица српска. Марија и њен супруг Јован (грчки трговац), након што су остали без деце, даровали су сав свој иметак Матици српској и српској сирочади, (готовине 700,000 форинти).

Делатност Матице српске се временски све више знатно проширује, штампају се књиге за народ, универзитетски уџбеници, монографије прослављених аутора, множе се стипендије, задужбине и летописи, расписују књижевни конкурски, разгранава се издавачка делатност. Матица српска добија у својој снази и доменима науке. У Матици српској објављивали су, српски прослављени великани: Јован Цвијић, Михајло Пупин, Милутин Миланковић, Алекса Ивић, Јован Ердељановић и многи други, између осталих и аутор овога прилога.

Матица српска има сада око 3000 сарадника, стотине научних пројеката, 9 научних часописа и 7 научних оделења. Матица српска постала је средиште лексикографије. Из Матице српске развиле су се три значајне установе: Библиотека Матице српске, Галерија Матице српске и Издавачки центар Матице српске. Садашњи председник Матице српске је Професор др Драган Станић, професор Филозофског факултета у Новом Саду (биран 2012 и поново 2024).

Међу остварења Матице српске могу се побројати: Матица српска постала је синоним за српски језик и правопис, као пчелиња матица у кошници, Матица српска брине о читавом друштву, она већ два века брине о очувању националне културе. Поред речника и правописа Матица српска припрема и објављује енциклопедије и друга издања. Између осталих води бригу и публикује делатност Српскг народног позоришта и, других установа које је основала.

Матица српска је почела своју делатност у Пешти, у време турске окупације. Основна издавачка делатност Матице српске била је Летопис, књижевни часопис, који излази од 1824 године (до сада пуна два века). И Летопис је основао Јован Хаџић, уз помоћ богатих трговаца, који су живели и радили у Бечу, Темишвару, Дубровнику и Пешти. Часопис није излазио само током ратних времена. Уз чланове оснивача, подржавали су га: кнез Милош Обреновић, Сава Текелија, Петар II Петровић-Његош, припадници династије Карађорђевић и Михајло Пупин. Матица српска данас има библиотеку са преко 3,5 милиона публикација. Матица српска сарађује са многим народима, словенским и европским. Својом делатношћу и резултатима постала је симбол српског друштва, културе, просвете и српског доброчинства. Летопис јој је претежно књижевни часопис, мада се такође бави и другим научним и уметничким темама. И Летопис је најстарији живи часопис у Европи и свету, излази месечно и, има два двоброја годишње (Јануар-Фебруар и Јули-Август). Матица српска веома успешно сарађује са Моравском матицом (Брно, Чешка Република), чији представници су посетили Матицу српску у Новом Саду, у оквиру унапређивања добрих односа. Такође, одржана је промоција зборника радова српско-француске књижевне и културне везе у европском контексту.

У поводу очувања српског језика у другим државама делегације Матице српске посећују одговарајуће институције Аустрије, Шведске и других земаља, којом приликом се расправљају проблеми и изналазе решења српске дијаспоре. Са Републиком Мађарском Матица српска одржава најбоље могуће везе, градећи међусобне мостове пријатељства и сарадње. У Будимпешти је обележен јубилеј Летописа Матице српске, а у Словачкој Републици објављен је нови конкурс за билатералну сарадњу 2026-2027 године. Односи Матице српске и Матице хрватске, нажалост, условљавају политички односи, који нису на најбољем нивоу. Док је постојала Југославија обе матице имале су сличне циљеве неговања националне културе, језика и идентитета оба народа.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: