О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Емина Мукић
Ена Вуковић
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Благојевић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Силвана Андрић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Слободан Владушић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


БАМБУЛА

Александра Ђорђевић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


Бамбула

Била је влажна летња ноћ. Завеса на прозору те бременита од ветра, те утањи у струку и претвори се у девојче што се увија над њеном главом. Ако је пала киша, па макар само и да осенчи земљу, лакше се дише.
Месец је шетао над комшијским крововима, жут кô дуња, кад је рука инстинктивно пошла за телефоном.
„Бамбула.“
Протрља очи и погледа по соби. Зидови попуцали, кише и ветрови их потписали. Хармоника у ћошку јој дође некако већа. Не види она добро. Огледала упила мрак и несечине, па се преливају кô реке.
„Шта ће ти толика, побогу“, приговорила је мајци.
„Бамбула.“
Гледа у екран: три сата по поноћи. Поруку је послао у 00.50. Последњи пут онлајн пре два сата. Погледа у дете крај себе и задене му плахту за појасом да не прехлади. Лице му се пресијава кô површина огледала, а груди одижу у ритму завесе.
Покуша да заспи, ал’ не да јој бамбула. Шта може бити? Јуче кад га је пратила, стрпала у кола пелцера за бабу да он не види. Она воли, ал’ не може, а пуна јој башта цвећа.
„Ма једва стане на ноге“, тресе оне три длаке на усијаном челу муж, образи му се трескају кô пихтије, љуби је у главу и одлази.
Где може баба од деведесет у башту, мисли док знојаве прсте утискује у волан. Па треба и њој нека занимација, помоћи ће јој комшинице, нека је, прати га мишљу и погледом, свог ухрањеног човека по несигурном друму. Прекрсти се и уђе у кућу.
Мора да је због пелцера, све је у новине умотала, ал’ можда се претумбало у путу, па испрљало пртљажник. Ух, гори је од жене. Зато он њој пише усред ноћи.
Пребаци руку преко детета, склопи очи, па размишља како јој се све добро запати — слоново уво и дебела кока... Ал’ бамбула јој не да спавати. Хвата се опет за телефон, допола устала, и откопчава спаваћицу. Тек оросило, сад испарава. Напреже очи, а онда је стрефи: О жалости, макар ју је видео још једном. БА за баба, М се откинуло, остало УЛА од умрла: Баба нам умрла. Мора да је то.

У брзини и њој прогута слова. Не може више лежати. Навршило четири сата, још пола и свануће.
„Бамбула: баба умрла.“
Приставиће кафу, сачекаће мајку.
„Бамбула: баба нам умрла.“
Њега неће звати да не ремети. Дигли су се они тамо већ сви на ноге. Треба организовати хладњачу, прибавити сандук, наручити цвеће... Она ће с мајком размислити о даћи.
„Бамбула... умрла.“
Прекрсти се, па полако умије, опере зубе, обуче црнину.
„Умрла!?“ – гледа је мајка. „Покој јој души. Нека одмори.“
„Него, шта да кажем детету?“
„Па шта ћеш, то је што је. Зна и оно да је старамајка била стара.“
Устаде дете, румено и гладно. Баба га приви на крило, а мајка милује погледом:
„Сине, умрла баба.“
Дете се трже, па кô да нешто засмрде, начичка носић.
„Која баба?“
„Прабаба. Татина баба.“
Зари мајци главу у груди и прошапута:
„Ја сам гладан.“
„Ајде, ајде...“
„Кад доручкујемо, па да јавим коме могу, а позваћу око поднева.“
Дан се разви у лепотицу, дугокоси облаци закрилише сунце.
Муж сео под мушмулу и развукао мех. Ори се песма преко плотова и жичаних ограда:
„Нисам те се нагледао, нисам те се наљубио...“
Ташта, жена и дете гледају иза чардака и призивају Бога.
„Попио, јелда?“ – главом ће мајка на ћерку.
„Шта ће?“ – поравнава ћерка сукњу, а дете је вуче.
„А што пева?“
Отрже се жена, па усправна кô војник, с ноге на ногу ће мужу.
„Бамбула?“ – питају два сузна ока.
А муж насмејан, заруменео се под сукњом мушмуле, па потврђује баритоном:
„Бамбула, бамбула, јес’...“
„А што свираш?“
„Дошло ми.“
„А како је бамбула?“
„Па не знам како. Из талијанског ваљда.“
„Ма шта ти је то!?“ – подиже сукњу, мачор јој прође кроз ноге.
„Па питала си ме за ону реч на југу. Сећаш се кад је тетка рекла да изгледа кô бамбула, сва набубрела и округла, а ми се згледамо, не знамо шта значи. Е па питао је ја како иде да ти кажем. Па реко’ да не заборавим, послах ти ноћас.“
Жена се прекрсти по трећи пут у истом дану и упути се ка ожалошћеном праунучету и мајци. Испрати је музика:
„Тако брзо све је прошло...“
 




ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2026 © Књижевна радионица "Кордун"