О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


АТРАКТИВНА ЈЕЗЕРА КАНАДЕ - 2

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн


АТРАКТИВНА ЈЕЗЕРА КАНАДЕ 2


Др СИМО ЈЕЛАЧА



ОНТАРИО ЈЕЗЕРО


Онтарио језеро је једно од пет великих језера у Северној Америци. Налази се између Канаде и Сједињених Америчких Држава. Из Онтарио језера вода истиче реком Сент Лоренс у Атлантски океан. ПОвршина му је 18.960 км квадратних, а запремина се рачуна да је 1640 км кубних. У језеро Онтарио утиче Ниагара Ривер. Језеро је дугачко 310,6 км, анд 86 км широко. Градови Канаде уз Онтарио језеро су: Торонто, Мисисага и Кингстон, лоцирани на северној страни, на јужној страни су Хамилтон, и Ст. Катеринс. Обала Онтарио језера у Канади дугачка је 1146 км, срдња дубина језера је 86 м, а максимална 244 м. На Онтарио језеру се окупљају птице селице. У језеро се улива више малих, локалних речица. Језеро Онтарио никада не замрзава, изузев само приобалних делова. На језеру има више лагуна и залива, а у Торонту постоји велика песковита плажа. Добри пливачи га често препливавају, па га је 2012 године до сада препливало око 50 пливача, а прва га је препливала Мерилин Белл.



ЈЕЗЕРО ИРИ


Језеро Ири (Erie) је четврто по величини од пет великих језера у Северној Америци. Налази се између Канаде и Сједињених Држава. Године 1960 названо је ‘’Мртвим’’ језером, због загађености. Биолошки је веома продуктивно, и отуда значајно. У језеру Ири расту Ексцессиве алге, које током лета цветају. Средња дубина језера је 18,8 м, максимална 64 м, а величина 385,6 x 91 км, површина 2413 км квадратбих. Запремина се рачуна да је око 22.278 км кубних. Зими претежно замрзава.




ЈЕЗЕРО ДИР


Језеро Дир Хајленд (Deer Highland) лоцирано је на северу Онтариа, недалеко од језера Ниписинг и града Норд Беи. До њега смо се возили од Торонта, а наша домаћица, која нас је позвала у госте, Мери, чекала нас је на тераси локалног хотела. Она нас је даље водила, возећи испред нас, до своје викендице. Возили смо путевима број 522, па 69 и 535, пролазећи поред њиховог локалног гробља (Grove Cemetery). Тих дана Мери нас је возила својим чамцем по језеру Дир, за које нам је рек ла да је велико око 6 км квадратних, званично 190 хектара. У језеру има рибе, па смо пецали њиховим удицама. Вече, уз пржену рибу, која је на далеко мирисала била је прекрасна, уз месечину. Језеро је пријатно за купање. Дубоко је око 20 м. У околним шумама има јелена.
Други пут боравили смо у викендици Мери, заједно са Зораном и Весном, када Мери није била са нама. Она нам је уступила викендицу, а ми смо се сналазили за исхрану. Зоран је страствени пецарош па нам хране није недостајало. Возећи Весну у кајаку, која је тада била прегнант, преврнули су се, али срећом ништа се лоше није догодило. Остало је само у сећањима. Било је то у лето 1995 године.
Боравили смо у истој викендици и трећи пут, али у присуству Мери и њеног супруга, којом приликом сам им ја обезбедио довољно дрва за целу следећу зиму, а вероватно и много дуже.






ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2025 © Књижевна радионица "Кордун"