О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА









2019
2020









Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Инђија Про Поет


У АРКАДИЈИ ДАКЛЕ (ИНЂИЈА ПРО ПОЕТ 2019)

Руи Коијас


Како далеко, међу пропланцима,
док је душа обузета снажним мислима
остала недодирљива
пробијена бескорисним златним пламеном
града Аркадије, непримећен сам пратио
усамљене брезе на небу.
Зато што је младост равнодушна према нама; због
те љубави за лепотом, у ноћи,
потчињено у својој немости,
живота, тако близу непролазности,
је оно што будућност и даље не примећује, заваравајући
коначност.
Привучени скорашњом смрћу; с презиром волимо
краткоћу живота.
до изнемоглости се саплићемо о варку. Тај живот
који, као мрачна ограда,
мири дух са срцем – потоњим
зато што је то последњи, крајњи, глас подеран
другим гласом, тосрце, наше срце, које се не обазире на оно што је рођено
спушта на пут све
прожимајућу ружу, и суди љубави
са истом душом.

Руи Коијас
Превод: Сара Влајић



Et in Arcadia ergo

 

How far, amidst the glades,

when the soul delighted in vigorous thoughts and

remained untouched

pierced by the useless golden flame

of the city of Arcadia, I imperviously followed

the lonely birches across the sky.

And because youth is indifferent to us; because

of that love for the beautiful, through the night,

submissively alone in its muteness,

life, so close to the ephemeral,

was that which the future stills ignores, deluding this

future’s end.

But we are drawn to the young dead; we love

with contempt life’s briefness

till exhausted we stumble into deception. That life

which, as a dark hedge,

reconciles the spirit with the heart – the latter

because it is the last, the utmost, the voice scraped off

another voice, this

heart, our heart, which doesn’t reflect on what is born

drops on the road an overwhelming rose, and judges love

in the same spirit.

 

Rui Cóias
© Translation: Ana Hudson


Биографија


Песник и есејиста Руи Коијас је аутор две књиге публиковане у Португалији и четири у иностранству. Дела су му превођена на енглески, словачки, хрватски и македонски језик и објављивана у више публикација и магазина у Индији, Бангладешу, Хрватској, Бразилу итд.


Учесник је многобројних поетских фестивала широм света. Очекује се да ће 2020. године бити прмовисана његова прва књига преведена на арапски језик (у Тунису). Аутор је блога о путовањима и књижевности.


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"