О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Вести


НАГРАДА "КОЉА МИЋЕВИЋ" РИСТИ ВАСИЛЕВСКОМ

Неда Гаврић
детаљ слике: КРК Арт дизајн
 

НАГРАДА „КОЉА МИЋЕВИЋ“ РИСТИ ВАСИЛЕВСКОМ


 
Књижевна радионица "Кордун"
Неда Гаврић, Бања Лука, 08.02.2024.


Уважавајући богато и квалитетно преводилачко дело које је Ристо Василевски остварио током своје каријере, Жири Удружења књижевника Републике Српске одлучио је да му додели престижну Међународну награду за превођење поезије "Kоља Мићевић". Василевски је својим изванредним талентом и посвећеношћу омогућио да поезија са различитих језика и култура буде доступна читаоцима широм света, преносећи им лепоту и дубину оригиналних стихова на најбољи могући начин.
Kњижевна радионица Kордун упућује најискреније честитке Ристи Василевском на заслуженом признању.

 
Жири Удружења књижевника Републике Српске, у саставу: Ранко Рисојевић, председник и чланови Предраг Бјелошевић и Зоран Костић, књижевници и преводиоци на свом састанку одржаном у просторији Удружења, 02. 02. 2024. године донeо је једногласну одлуку да се Међународна награда за превођење поезије „Коља Мићевић“ додели Ристи Василевском за укупно преводилачко дело. Образложење жирија преносимо у целости:

 

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

 
На расписани конкурс Удружења њижевника Републике Српске који је био отворен до 25. јануара 2024. године, за додјелу Међународне награде за превођење поезије „Коља Мићевић“ са неког страног језика на српски језик или са српског на друге језике, пристигло је осам пријава од којих је жири у ужи избор издвојио приспјеле књиге тројице угледних преводилаца:
 
1. Ристо Василевски: Приједлог за животно преводилачко дјело са апострофирањем објављених књига у 2023. години, антологијских избора књига и превода поезије са македонског језика на српски језик угледних македонских пјесника: „Рисови извештаји“, Славета Ђорђа Димоског, „Песма палимпсест“ Велета Смилевског и „Трећи камен“ Христе Петреског, као и превода антологијског избора поезије српског пјесника Душана Стојковића „Сневомрак“ на македонски језик, АРКА, Смедерево-Скопље, 2023.
 
2. Ален Бешић: „Дивљи ирис“, Луис Глик, превод поезије са енглеског, Контраст издаваштво, Београд, 2023.
 
3. Бранко Анђић: „Незаборавна материја“, Росарио Кастиљанос; превод поезије са шпанског језика, Албатрос Плус, Београд, 2023.
 
Цијенећи деценијски преводилачки рад академика Ристе Василевског, у широком преводилачком дијапазону са више словенских језика, а посебно значај пјесничких превода са српског на македонски и обрнуто, чиме је задужио културу оба народа приближивши им поезију десетине понајбољих савремених српских и македонских пјесника; жири је донио једногласну одлуку, да се Међународна награда за превођење поезије „Коља Мићевић“ за 2023. годину додијели управо њему, и то за цјелокупно преводилачко дјело.
Додјељујући награду за превођење поезије „Коља Мићевић“, по други пут, жири жели да истакне изузетан препјев Алена Бешића, књиге поезије „Дивљи ирис“ америчке нобеловке Луис Глик, као и превод Бранка Анђића, угледне мексичке пјесникиње из друге половине 20. вијека, Росарио Кастиљанос, која се код нас готово по први пут појављује као пјесничко име.
 
Ристо Василевски (Наколец, Преспа, Македонија, 1943) – је академик, пјесник, преводилац, есејиста, књижевни критичар, писац за дјецу, антологичар, издавач. Пише на македонском и српском језику.
 
Дејла су му преведена на више од тридесет страних језика; заступљен је у више од триста педесет антологија и избора савременог македонског, српског, југословенског, европског и свјетског пјесништва.
 
Сачинио је и објавио више од осамдесет избора поезије и прозе других аутора, а са македонског на српски и обратно, као и са више других страних језика на српски и македонски језик, превео је и објавио више од двјеста двадесет пјесничких, прозних, драмских и есејистичких дјела. И готово да нема његовог превода на коме се књижевна критика није задржавала, истичући његово велико преводилачко умијеће.
 
За савремену српску књижевност изузетно је важна јединствена библиотека „Логос – Српски венац”, коју је Василевски покренуо у ИК „Арка” и у којој је до сада сачинио и на македонски језик превео антологијске изборе 34 савремена српска пјесника, међу којима: Миодрага Павловића, Матију Бећковића, Љубомира Симовића, Стевана Тонтића, Мирослава Тодоровића, Братислава Милановића, Адама Пуслојића, Виту Марковића, Душка Новаковића и друге.
 
Током 2023. године Василевски је са македонског на српски језик сачинио и превео/препјевао обимне антологијске изборе поезије (од по 350-60 страница) тројице савремених македонских пјесника: „Рисови извештаји” Славета Ђорђа Димоског, „Песма палимпсест” Велета Смилевског и „Трећи камен” Христа Петреског, а са српског на мекдонски језик препевао је књигу „Сневомрак” Душана Стојковића.
 
Иначе, Василевски је приредио и објавио дванаест значајних пјесничких антологија.
 
Добитник је више од педесет значајних домаћих и међународних књижевних награда и признања.
 
Члан је Македонске академије наука и умјетности; Академије словенских књижевности и умјетности (Варна, Бугарска) – чији је главни координатор за све српскојезичке средине; Руске академије књижевности; Интернационалне академије „Михај Еминеску” (Крајова, Румунија); Интернационалне академије „Леополд Седар Сенгор” (Милано, Италија); Међународне академије књижевности и умјетности Украјине; Међународне асоцијације писаца (Рига, Летонија); Друштва писаца Македоније, Удружења књижевника Србије и Удружења књижевних преводилаца Србије.
 
Међународна награда за превођење поезије „Коља Мићевић“ се састоји од повеље, барељефа лика Коље Мићевића (рад академског вајара Стијепе Гаврића из Сарајева) и новчаног дијела.
 
Уручење друге по реду међународне награде за превођење поезије „Коља Мићевић“ (прва додјељена преводиоцу Бисерки Рајчић) биће уприличено на рођендан Коље Мићевића 15. фебруара.





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"