О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


ОТАВА - МОЈ ГРАД

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн


ОТАВА (OTTAWA) - МОЈ ГРАД



Др СИМО ЈЕЛАЧА

Отаву сам посетио први пут 1981 године, приликом вођења групе привредника из Србије, којом приликом смо истраживали нове технологије у прехрамбеној индустрији. Том приликом у Отави смо се задржали кратко, свега два дана, и од знаменитост обишли смо само Парламент са ближом околином. Тада ми ни на крај памети није било да ћу икада постати грађанин Ораве, а Отава мој град. А, ето догодило се.
Брдо Парламента у Отави стоји високо изнад реке Отаве и краси га неоготички стил. Зграде парламента подигнуте су у последњој половини 19. века. Најистакнутија карактеристика је Кула мира која дели Доњи дом и Сенат са обе стране. Испред зграда парламента је Стогодишњи пламен, запаљен 1966. године у знак сећања на стогодишњицу Канадске конфедерације, а иза зграда је башта скулптура. У лето, смена страже се одвија на травњаку испред зграде парламента, ако време дозвољава. Испод брда Парламента, лепа шетња тече дуж реке Отаве.
У Отави се спајају две реке, река Отава која долази са запада и река Ридо која јој се придружује са десне стране. У Отави постоји много паркова и места за рекреацију. Један од најбољих и највећих је парк Моони'с Бeи, који се налази на десној страни реке Ридо, са градском пешчаном плажом. Ниво реке је регулисан капијама, тако да је лети висок, а зими веома низак. Током лета, док је ниво воде висок у Моони'с Бeи Парку, одржава се канадско првенство у кајак такмичењу. Тих дана отворено је на стотине великих кампова за продају сувенира и хране. Хиљаде посетилаца ужива у спектаклима и музичким бендовима. Испод речних капија су водопади, атракција за бројне посетиоце. Жубор воде свима прија, док стотине птица цвркућу на свим стаблима које превазилазе стене и реку. Од падајуће воде дижу се милиони капи кроз које се пробија светлост у погледу на дугу. Деца уживају у томе. Кроз паралелне капије вода се регулише у канал Ридо, који се зими замрзава и хиљаде људи ужива у клизању. Ово клизалиште је дугачко преко седам километара и једно је од најдужих на свету. Многи студенти долазе на универзитет зими на клизаљкама.
Отава је град од око милион становника, састављен од већине свих светских нација. Веома је лепо живети у Отави, чак и зими када су снегови дубоки и температуре падају и до -40°С. Улице се чисте истог дана када пада снег и људи су прописно обучени. Школски аутобуси обично возе на време.
Отава је национална престоница и космополитски град. Главна индустрија у Отави је савезна влада, а средишњи део је Парламент брдо. Иначе, Отава је културни центар и заиста лепо место за живот и посете.
Отава је седма најхладнија престоница на свету. У Отави постоји више од 14 музеја, али Канадски музеј цивилизације и Музеј ваздухопловства су најпосећенији музеји у Канади. У Отави постоји 35 великих фестивала. Канадски фестивал лала, који се одржава сваког маја, један је од најпознатијих Прекрасан Шато Лауриер (Château Laurier) саградио га је Чарлес Мелвиле Лауриер (Charles Château Laurier), председник компаније која је погинула на Титанику, 12 дана пре отварања хотела.
Историја Отаве није без разарања. Била су два велика пожара. Први је био Велики пожар из 1900. године који је уништио стотине зграда и дрвопрерађивача. Други пожар је био 1916. године када је избио пожар на Парламентарном брду у Централном блоку. Остала је само Библиотека парламента.
Енглески и француски су главни језици који се говоре у Отави. Чућете и многе друге језике, пошто је Отава разноврстан, мултикултурални град, а око 25 одсто његових становника је пореклом из других земаља.
Отава је радост за ентузијасте на отвореном. Осим што је дом Владе Канаде, Отава је центар високе технологије и има више инжењера, научника и доктора наука по глави становника него било који други град у Канади. То је сјајно место за подизање породице и фасцинантан град који треба посетити. Отава је вишејезичан град. Приближно 50% људи говори енглески, 32% француски, а остатак мешавину других језика укључујући кинески, арапски, италијански, шпански, португалски, немачки, руски, српски и други..
Регион главног града Отаве дочекује више од 8 милиона посетилаца годишње. Отава је четврти најчистији град од 300 великих градова рангираних широм света. Постоји седам скијалишта за спуст у близини Отаве.
Национална галерија Канаде, Канадски музеј савремене фотографије, Лауриер Хоусе, Краљевска канадска ковница, Библиотека и архив Канаде, Музеј валуте Банке Канаде, Канадски музеј природе, Канадски ратни музеј, Канадски музеј науке и технологије и Канадски музеј Музеј ваздухопловства и свемира су канадско благо науке и уметности.
Индијско племе Отава је у сродству са племеном Чипева (познато и као племе Оџибва.) Чипева и Отава имају сличне обичаје и говоре дијалекте истог језика, баш као што Американци и Канађани говоре енглески са различитим акцентима. Већина индијанских (аутохтоних) народа Отаве живи у својој првобитној домовини у јужном Онтарију. Данас има преко 15.000 Индијанаца из Отаве. Свака заједница Индијанаца у Отави живи у сопственом резервату (или резервату, у Канади). Политички вођа отавског бенда се зове Шеф (на језику Отава/Ојибваи). Многа деца из индијске Отаве воле да иду у лов и пецање са својим очевима. Жене из Отаве су носиле дугачке хаљине са одвојивим рукавима и обично су носиле кожне мокасине на ногама. Још у 1800-им, неки мушкарци из Отаве почели су да носе дугачке покриваче за главу као њихови суседи Сијукси. Други мушкарци из Отаве носили су косу у стилу Мохавк. Данас, неки људи из Отаве и даље носе мокасине или кошуљу са перлама, али носе и модерну одећу попут фармерки, а перје у коси носе само у посебним приликама, попут плеса. Постоји много традиционалних отавских легенди и бајки. Приповедање је веома важно за индијску културу Отаве.

Брдо Парламент са Парламент зградом








ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"