О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА











Историја
Наука
Традиција







Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Ризница


СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - БРАЗИЛ

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн

СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - БРАЗИЛ

Др СИМО ЈЕЛАЧА




Предговор


Ова књига сумира информације о култури и обичајима различитих народа. Приметне су разлике у обичајима међу хришћанским, исламским и будистичким народима, иако у свему преовладава намера за лепим и највећим.
Било би превише укључити сваку земљу, јер постоје сличности међу многим народима исте или блиске националности. Карактеристичне су Русија, Украјина, Србија, Белорусија, Хрватска, Црна Гора, Македонија, као и Немачка и Аустрија. Сличан закључак вреди и за латинске народе, и међу собом.
Читаоци ће пронаћи основне информације о свакој земљи, као што су њена локација и величина, становништво и етнички састав, религија, клима, језик, бонтон и друго.
Ова књига се подједнако може користити и за путнике, било као туристе или пословне људе, тако да ће сви пронаћи потребне информације о бонтону људи код куће и на послу.
Намера ми је била да пронађем што више добрих информација. Колико сам успео, процениће читаоци.
Аутор




БРАЗИЛ 

КУЛТУРА И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ

 



Чињенице и статистика


Локација: Источна Јужна Америка граничи са Аргентином 1.224 км, Боливијом 3.400 км, Колумбијом 1.643 км, Француска Гвајана 673 км, Гвајана 1.119 км, Парагвај 1.290 км, Перу 1.560 км, Суринам 597 км, Вецуела 208 км, Вецуела 205 км
Главни град: Бразилиа, 2,85 милиона становника. Остали већи градови су: Сао Пауло 11,9 милиона; Рио де Жанеиро 6,5; Бело Хоризонте 2,5 милиона.
Клима: углавном тропска, али температура на југу
Становништво: 185 милиона.
Величина земље: 3.858.140 квадратних километара.
Етнички састав: бела (укључује Португалце, Немце, Италијане, Шпанце, Пољаке) 55%, мешана бела и црна 38%, црна 6%, остало (укључујући Јапанце, Арапе, Американце) 1% .
Религије: римокатолици (номинално) 80%
Влада: федеративна република
Национална застава Бразила:
Бразилска национална застава је икона у својим плавим, зеленим и жутим бојама и често се маше на спортским догађајима или се приказује на модерним одевним предметима. Зелена и жута представљају династију Браганца-Хабсбург и стога су биле идентификациони знак бразилске заставе много, много година.
Језик у Бразилу:
Језик је један од најјачих елемената бразилског националног јединства. Португалски говори скоро 100 одсто становништва. Једини изузетак су неки припадници америчких индијанских група и џепови имиграната, пре свега из Јапана и Јужне Кореје, који још нису научили португалски.
Постоји отприлике иста разлика између португалског који се говори у Бразилу и оног који се говори у Португалу колико и између енглеског који се говори у Сједињеним Државама и оног који се говори у Уједињеном Краљевству. У Бразилу не постоје дијалекти португалског, већ само умерене регионалне варијације у акценту, речнику и употреби личних именица, заменица и глаголских коњугација. Варијације се смањују као резултат масовних медија, посебно националних телевизијских мрежа које гледа већина Бразилаца.
Бразилско друштво и култура
Бразилска разноликост:
Бразил је мешавина раса и етничких група, што резултира богатом разноликошћу.
Многи оригинални португалски досељеници оженили су се домаћим женама, што је створило нову расу, названу 'Местизос'.
'Мулати' су потомци португалских и афричких робова.
Ропство је укинуто 1888. године, стварајући временом додатно замагљивање расних линија.
За разлику од многих других латиноамеричких земаља у којима постоји различита индијска популација, Бразилци су се венчали до те мере да се понекад чини да скоро сви имају комбинацију европског, афричког и аутохтоног порекла.
Бразилске породичне вредности:
Породица је темељ друштвене структуре и чини основу стабилности за већину људи.
Породице су обично велике (иако се величина породице смањује последњих година), а проширена породица је прилично блиска.
Појединац добија друштвену мрежу и помоћ у тренуцима потребе од породице.
Непотизам се сматра позитивном ствари, јер подразумева да је запошљавање људи које познајете и којима верујете од примарног значаја.
Бразилски класни систем:
Упркос мешању етничких група, у Бразилу постоји класни систем.
Мало Бразилаца би се могло описати као расиста, иако је социјална дискриминација на основу боје коже свакодневна појава.
Генерално, људи са тамно смеђом кожом су економски и социјално угрожени.
Средња и виша класа често имају само кратку интеракцију са нижим класама - обично собарицама, возачима итд.
Класа је одређена економским статусом и бојом коже.
Постоји велики диспаритет у разликама у платама – а самим тим иу начину живота и друштвеним аспирацијама – међу различитим класама
Иако жене чине 40% бразилске радне снаге, оне се обично налазе на слабије плаћеним пословима као што су подучавање, административна подршка и медицинске сестре.
Устав из 1988. забрањује дискриминацију жена, али неједнакости и даље постоје. Једино место где жене постижу равноправност је влада.
Обичаји у Бразилу:
Мушкарци се рукују када се поздрављају, док одржавају сталан контакт очима.
Жене се углавном љубе једна другу, почевши од левог и наизменичног образа.
  Грљење и шамарање су уобичајени поздрави међу бразилским пријатељима.
Ако жена жели да се рукује са мушкарцем, прво треба да пружи руку.
Давања поклона:
Ако сте позвани у кућу Бразилца, понесите домаћици цвеће или мали поклон.
Орхидеје се сматрају веома лепим поклоном, али избегавајте љубичасте.
Избегавајте да дате било шта љубичасто или црно јер су то боје жалости.
Марамице се везују и за сахране, па се од њих не праве добри поклони.
Поклони се отварају по пријему.
Обичаји при јелу:
Ако сте позвани у кућу Бразилца:
Дођите најмање 30 минута касније ако је позив на вечеру.
Дођите до сат времена закашњења на забаву или велико окупљање.
Бразилци се облаче са стилом и процењују друге на основу њиховог изгледа. Лежерна хаљина је свечанија него у многим другим земљама. Увек се облачите елегантно и грешите у претераном облачењу уместо према доле.
Ако нисте донели поклон домаћици, цвеће следећег дана је увек цењено.
Пословни бонтон и протокол у Бразилу
Односи и комуникација:
. Бразилци морају да знају са ким послују пре него што могу ефикасно да раде.
Бразилци више воле састанке лицем у лице него писмену комуникацију јер им то омогућава да упознају особу са којом послују.
Појединац са којим раде је важнији од компаније.
Пошто је ово групна култура, важно је да не учините ништа што би осрамотило Бразилца.
Критиковање појединца доводи до тога да та особа изгуби лице са осталима на састанку.
Особа која критикује такође губи образ, пошто се оглушила о неписано правило.
Комуникација је често неформална и не ослања се на строга правила протокола. Свако ко сматра да има нешто да каже углавном ће додати своје мишљење.
Сматра се да је прихватљиво прекинути некога ко говори.
Усмена комуникација лицем у лице је пожељнија од писмене комуникације. Истовремено, када је реч о пословним уговорима, Бразилци инсистирају на састављању детаљних правних уговора.
Пословни преговори:
Очекујте питања о својој компанији јер је Бразилцима угодније да послују са људима и компанијама које познају.
Сачекајте да ваше бразилске колеге покрену пословну тему. Никада немојте журити са временом изградње односа.
Бразилци узимају време када преговарају
Немојте их журити или изгледати нестрпљиво.
Очекујте много времена које ћете потрошити на разматрање детаља.
Често људи са којима преговарате неће имати овлашћења за доношење одлука.
Препоручљиво је да унајмите преводиоца ако ваш португалски не говори течно.
Користите локалне адвокате и рачуновође за преговоре.
Бразилци негодују због спољног легалног присуства.
Бразилски бизнис је хијерархијски.
Одлуке доноси највиша особа.
Бразилци преговарају са људима, а не са компанијама.
Немојте мењати свој преговарачки тим или ћете можда морати да почнете испочетка.
Изглед пословних састанака:
Пословни састанци су обавезни и често се могу заказати у кратком року; међутим, најбоље је да их направите 2 до 3 недеље унапред.
Потврдите састанак писмено. Није неуобичајено да се термини отказују или мењају у последњем тренутку.
У Сао Паулу и Бразилији важно је доћи на време на састанке. У Рио де Жанеиру и другим градовима прихватљиво је каснити неколико минута на састанак.
Немојте изгледати нестрпљиво ако чекате. Бразилци виде време као нешто што је ван њихове контроле и захтеви веза имају предност над придржавањем стриктног распореда.
Састанци су генерално прилично неформални.
Очекујте да ће вас прекинути док говорите или правите презентацију.
Избегавајте сукобе. Немојте изгледати фрустрирано својим бразилским колегама.
Одевање:
Бразилци се поносе што се добро облаче.
Мушкарци треба да носе конзервативна пословна одела тамне боје. Троделна одела обично указују на то да је неко извршни директор.
Жене треба да носе одела или хаљине које су елегантне и женствене са квалитетним додацима. Очекују се маникир.
Визит карте:
Визит карте се размењују током упознавања са свима на састанку.
Препоручљиво је, иако није обавезно, да другу страну ваше визит карте преведете на португалски.
Представите своју визит карту тако да је португалска страна окренута ка примаоцу.
Бразилска Култура:
Бразилска култура је једна од најразноврснијих и најразноврснијих на свету. То је због тога што је то био лонац за топљење националности, као резултат векова европске доминације, као и ропства, које је довело хорде афричких миграната преко граница Бразила да живе и утичу на локалне културе својим древним обичајима и идејама.
Бразилски традиционални обичаји:
Бразил је фасцинантна земља, посебно у смислу своје богате културе, историје и наслеђа.
• Стил комуникације бразилских локалног становништва је обично опуштен и прилично неформалан.
• Бразилци су прилично директни у свом начину говора као иу ономе што говоре.
• Када комуницирају, мештани ће се често лагано додиривати и стајати близу једно другом. Немојте ово заменити за флерт или неприкладно понашање
• Људи који раде у пружању услуга (као што су грађевински радници, медицинске сестре и чистачице) често ће избегавати контакт очима са онима за које се сматра да су изнад њих у друштвеном статусу. Међутим, колеге и пријатељи обично одржавају директан контакт очима.
• Кратак контакт очима са странцима је прихватљив и уобичајен.
• Генерално, покушајте да одржавате добро време. Као посетилац земље, свакако би требало да се држите времена састанака из поштовања.
• Блиско пријатељство се указује трљањем два кажипрста.
• Палац горе означава одобравање, док палац надоле представља несрећу и неодобравање.
• Сисање палца указује на осећај изостављености.
• Стављање палца између средњег и кажипрста је симбол жеље да некоме пожелимо срећу у Бразилу.
• Од жена се генерално очекује да се побрину за све кућне послове.
• Законска старост за конзумирање алкохола и пушење је 18 година.
• Бразилци су углавном добро обучени и уредни.
• Жене у предузећу треба да имају маникиране руке.
• У радном окружењу није прихватљиво носити фармерке.
• Ако не знате брачно стање или академску квалификацију особе са којом разговарате, позовите је истим насловом којим су вас ословљавали господин или госпођа.
• Ако идете у Бразил пословно, нека серља визиткарти одштампа на енглеском са португалским на полеђини.
• Корпоративним састанцима скоро увек претходи обиље малих разговора.
Урбанизам и архитектура:
Градови, посебно велики градови, имају квалитет живости и вреве који већина Бразилаца цени. А неки бразилски градови заиста имају много тога. Градови су играли важну улогу у бразилској историји. Уосталом, мало која друга држава има три национална главног града. Током колонијалног периода када је шећер био краљ, место нације била је североисточна обала, а Салвадор је био колонијална престоница. Затим са процватом злата у осамнаестом веку са средиштем у држави Минас Гераис у југоисточном делу земље, главни град је премештен у Рио де Жанеиро где је остао до оснивања Бразилије 1960. Бразилија је дизајнирана да буде идеалан модеран град а његова архитектура и планирање имали су за циљ да трансформишу бразилско друштво.
Храна у свакодневном животу:
Пиринач, пасуљ и маниока чине срж бразилске исхране и барем повремено их једу све друштвене класе у свим деловима нације. Традиционално најважнији оброк у дану је афера са више јела која се једе после поднева. Вечерњи оброк је једноставнији, често се састоји од супе и можда остатака подневног оброка.
Основна Економија:
Данас Бразил има осму највећу економију на свету. Велики је произвођач пољопривредних производа као што су шећерна трска, соја, поморанџе, кафа, какао, пиринач, пшеница и памук.
Земљиште и имовина:
У аграрној структури Бразила доминирају велики земљишни поседи.
 Главна Индустрија:
Бразил данас има један од најнапреднијих индустријских сектора у Латинској Америци и главни је произвођач и извозник аутомобила, текстила, обуће, трајне робе широке потрошње, челика, фармацеутских производа и петрохемијских производа.
Социјална заштита
Бразил има социјални и пензиони систем, али они мало чине за сиромашније раднике. Бразил такође има неке од најпрогресивнијих социјалних закона, као што је плаћено породиљско одсуство. Један веома успешан друштвени програм који је добио националну пажњу је Вива а Црианца (Живела деца). Кампања превентивног здравственог образовања, програм је смањио смртност новорођенчади у Сеари за једну трећину за само четири године.
Брак:
У Бразилу постоје и грађански и верски бракови, али број верских бракова је у опадању, посебно у урбаним срединама.
Наслеђе:
Бразилци прате своје порекло и наслеђују и по мајчиној и по очинској линији. Обично имају два презимена, мајчино и очево. Када се жена удаје, обично додаје мужевљево презиме уз своје и испушта презиме породице своје мајке, док се њеној деци дају презимена по мајчином и сопственом оцу.
Образовање деце:
Образовне могућности су везане за друштвену класу. Бразил никада није много улагао у јавно образовање, а већина породица средње класе и елитних породица своју децу шаље у приватну школу. Образовање је такође повезано са расом и географијом.
Више образовање:
Две трећине свих јавних средстава потрошених на образовање у Бразилу иде на универзитете, а друга трећина на јавне основне и средње школе.
Здравствена заштита
Бразил има јавни здравствени систем, али као и други социјални програми који првенствено служе сиромашнима. Бразил има здравствену заштиту светске класе у модерним медицинским центрима.
 





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"