О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА











Историја
Наука
Традиција







Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Ризница


СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - АУСТРАЛИЈА

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн

СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - АУСТРАЛИЈА

 

Др СИМО ЈЕЛАЧА



Предговор


Ова књига сумира информације о култури и обичајима различитих народа. Приметне су разлике у обичајима међу хришћанским, исламским и будистичким народима, иако у свему преовладава намера за лепим и највећим.
Било би превише укључити сваку земљу, јер постоје сличности међу многим народима исте или блиске националности. Карактеристичне су Русија, Украјина, Србија, Белорусија, Хрватска, Црна Гора, Македонија, као и Немачка и Аустрија. Сличан закључак вреди и за латинске народе, и међу собом.
Читаоци ће пронаћи основне информације о свакој земљи, као што су њена локација и величина, становништво и етнички састав, религија, клима, језик, бонтон и друго.
Ова књига се подједнако може користити и за путнике, било као туристе или пословне људе, тако да ће сви пронаћи потребне информације о бонтону људи код куће и на послу.
Намера ми је била да пронађем што више добрих информација. Колико сам успео, процениће читаоци.


Аутор






АУСТРАЛИЈА

КУЛТУРА И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ



 
Чињенице и статистика
Локација: Океанија, континент између Индијског океана и јужног Тихог океана (Пацифика).
Величина: 692.024 ск.км.
Главни град: Канбера, 360.000 становника
Већи градови су: Сиднеј 4 милиона; Мелбурн 3,85 милиона, а Аделаида 1,2 милиона.
Клима: Генерално аридна до полусушна; умерена на југу и истоку; тропски на северу
Становништво: 20 милиона.
Величина: Аустралија је шеста по величини земља на планети после Русије, Канаде, Кине, САД и Бразила. Са 7,692.024 км2, оно чини само пет одсто светске копнене површине од 149 450 000 км2, и иако је најмања копнена маса, највеће је острво на свету.
Етнички састав: Белци 92%, Азијати 7%, Абориџини 1%.
Религије: Англиканци 26,1%, римокатолици 26%, остали хришћани 24,3%, нехришћани 11%, остали 12,6%.
Влада: Демократски, федерално-државни систем који признаје британског монарха као суверена.
Језици у Аустралији:
Енглески је примарни језик који се користи у Аустралији. Ипак, на њихов шарени речник, акценат, фонетички систем и сленг („Стрине“) може бити потребно доста навикавања. Године 1788. у Аустралији се говорило око 250 одвојених језика Абориџина, плус дијалекти. Данас само две трећине ових језика опстаје, а само 20 од њих је још довољно снажно да имају шансе да преживе и до следећег века. Поред ових, ту су и језици досељеника из Европе, Блиског истока и Азије.
Аустралијско друштво и култура:
Аустралијанци су веома приземни и увек имају на уму да не остављају утисак да мисле да су бољи од било кога другог.
Они цене аутентичност, искреност и мрзе претенциозност.
Аустралијанци преферирају људе који су скромни, самосвесни и са смислом за хумор.
Они не привлаче пажњу на своја академска или друга достигнућа и имају тенденцију да не верују људима који то чине.
Често умањују свој успех, због чега се може чинити да нису оријентисани на постигнућа.
Другари:
Аустралијанци придају велику вредност односима.
Са релативно малом популацијом, важно је да се слажете са свима, јер никада не знате када ће вам се путеви поново укрстити.
Ово доводи до стила преговарања од којег сви добијају, јер то што сви изађу са позитивним осећањима помаже у олакшавању будућих пословних односа.
Мултикултурално друштво:
Почетно становништво Аустралије чинили су Абориџини и људи британског и ирског порекла.
После Другог светског рата дошло је до великих миграција из Европе, посебно из Грчке, Италије, Немачке, Холандије, Југославије, Либана и Турске.
Ово је био одговор на аустралијску политику проактивног покушаја да привуче имигранте да повећа становништво и радну снагу.
У последњих тридесет година, Аустралија је либерализовала своју имиграциону политику и отворила своје границе према југоисточној Азији.
Ово је изазвало праву промену у самоперцепцији пошто су Аустралци почели да се редефинишу као мултикултурално и вишеверско друштво, а не као стара хомогена, бела, англосаксонска, протестантска нација.
Меетинг Етикете:
Аустралијанци нису баш формални, па су поздрави опуштени и опуштени.
Довољни су стисак руке и осмех.
Иако Аустралијанац може рећи, 'Д'дан' или 'Г'даи, мате', ово може звучати покровитељски од стране странца.
Посетиоци треба једноставно да кажу „Здраво“ или „Здраво, како си?“
Аустралијанци више воле да користе имена, чак и на првом састанку
Етикета давања поклона:
Мали поклони се обично размењују са члановима породице, блиским пријатељима и комшијама на рођендане и Божић.
Људима из трговине, као што су санитарни радници, може се дати мала количина готовине, или што је вероватније, флаша вина или паклица од шест пива!
Ако сте позвани у нечији дом на вечеру, пристојно је домаћици донети кутију чоколаде или цвећа. Квалитетна боца вина је увек цењена.
Поклони се отварају по пријему.
Дининг Етикете:
Многи позиви у аустралијски дом биће за 'Барбие' (ББК).
Гости на роштиљу обично доносе вино или пиво за личну потрошњу. У неким случајевима, врло неформални роштиљ може предложити да понесете своје месо!
Дођите на време ако сте позвани на вечеру; не касни више од 15 минута ако сте позвани на роштиљ или велику забаву.
Контактирајте домаћицу унапред да видите да ли жели да донесете неко јело.
Понудите да помогнете домаћици у припреми или рашчишћавању након сервирања оброка.
Пазите на понашање за столом!
Манири за столом су континентални - држите виљушку у левој руци, а нож у десној док једете.
Означите да сте завршили са јелом тако што ћете нож и виљушку поставити паралелно на тањир са дршкама окренутим удесно.
Док једете, држите лактове даље од стола, а руке изнад стола.
Пословни бонтон и обичаји у Аустралији
Односи и комуникација:
Аустралијанци су веома искрени када је у питању посао, тако да им нису потребни дуготрајни лични односи пре него што послују са људима.
Аустралијанци су веома директни у начину на који комуницирају.
У њиховом говору често постоји елемент хумора, често самозатајеног.
Аустралци често користе шарени језик који би био незамислив у другим земљама.
Етикета пословних састанака:
Састанци су неопходни и релативно лако се заказују.
Требало би да буду направљени са што је могуће дужим временом.
Тачност је важна у пословним ситуацијама. Боље је доћи неколико минута раније него да неко чека.
Састанци су углавном опуштени; међутим, то су озбиљни догађаји.
Ако Аустралијанац направи изузетак од нечега што кажете, они ће вам то рећи.
Ако правите презентацију, избегавајте помпе, претеране тврдње или звиждуке.
Представите свој пословни случај чињеницама и бројкама. Емоције и осећања нису важни у аустралијској пословној клими.
Преговарање и доношење одлука:
Аустралијанци брзо приступају послу уз минималну количину малих разговора.
Они су прилично директни и очекују исто заузврат. Они цене краткоћу и нису импресионирани превише детаља.
Преговори се одвијају брзо. Ценкање није уобичајено. Они ће очекивати да ваш почетни предлог има само малу маргину за преговоре.
Не воле технике високог притиска.
Доношење одлука је концентрисано на врху компаније, иако се одлуке доносе након консултација са подређеним, што може учинити доношење одлука спорим и дуготрајним.
Шта обући?
Пословна хаљина је конзервативна у Мелбурну и Сиднеју.
Мушкарци би требало да носе тамно пословно одело.
Жене треба да носе паметну хаљину или пословно одело.
У Бризбејну или другим тропским областима, у зависности од функције посла и културе компаније, мушкарци могу да носе кошуље, кравате и бермуде.
Визит карте:
Визит карте се размењују на иницијалном представљању без формалног ритуала. Ако вам се не да визит карта, ништа зато, можда је дотична особа није имала.         
 





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"