детаљ слике: КРК Арт дизајн

ИГРА СТИХОВИМА - „БЕЗГЛАСНИМ ЈЕЗИКОМ“

(Симо Поткоњак Где је сутра : дечије песме за баке и деке, Инђија : Народна библиотека "Др Ђорђе Натошевић", 2022)

Проф. др Слађана Миленковић

Новом збирком поезије, песник и критичар Симо Поткоњак открива се као песник благог хумора, слика детиње доживљаје под будним оком баке и деке, снажно и уверљиво. Обрадовао је читаоце овим лепим штивом за децу и то је доказ да упркос протеклој години која је деловала апсурдно нихилистички на свим пољима људског деловања, и у најтежим и мрачним, деморалишућим условима, може да се напише овако леп, пун хумора и оптимизма рукопис. Ова књига враћа веру у достојанство човека, пољуљано пандемијом вируса ковид 19, на микроплану, који је сваком појединцу и једини важан план, у оним тренуцима осаме док читајући наша индивидуа доживљава просветљење или катарзу и узноси се у више сфере моралног и естетског. Из тог сазнања али и из естетског, дидактичког, чак и научног, произилази стваралаштво Симе Поткоњака.

Овај песник и ерудита још једном се потврђујеикао врстан познавалац српске књижевности уопште, посебно књижевности за децу и младе, јер исписује оригинaлне, распеване песме на Змајевом трагу, водећи дијалог са овим нашим зачетником модерне српске поезије за децу, остајући у садашњем тренутку, савремен и актуелан али змајевски разигран, кратког стиха и ведрог хумора. Својом духовитошћу осваја одмах у краткој пролошкој песми у којој каже да нас очекују песме „Из песникове / апотеке, / лек / за баке и деке...“ Еруптивни хумор исијава са страница књиге „за баке и деке“, како аутор у поднаслову одређује збирку, иако не „очекује стручну похвалу“ него сам „ону најважнију, од деце“, тих искрених бића која у уметничком делу непогрешиво препозанју истину и искреност, он добија сваку похвалу и од струке и науке.

Овај комплексан стваралац определио се да после романа „СамоУБИСТВО писца“ у којем је човек усамљеник писац, понуди јавности ову збирку песама за децу. Пошто је пре тога објавио „Ањине чизмице и Чаробни тротинет“, нова збирка је логичан след у циклусу стварања. Пред нама је интимна хроника доживљаја деце и људи из њиховог окружења, исписана без претенциозности да подучава, једноставним, кратким римованим стиховима, без извештачености. Поткоњакова снажна имагинација на најбољи начин спаја лирско и хумор свакодневице, малу животну срећу, у изворном дечјем пејзажу, како у песми „Осмех“ каже:

Између ока и срца – осмех.

И смешак,

ко ветра дашак.

Поткоњак као мајстор стихоигре на малом простору спаја традицију и модерност. Он добро зна да је за децу све игра, они доживљавају свет путем игре, игра је за њих једина стварност и начин изражавања емоција, доживљаја, жеља, зато је игра један од његових оснвоних мотива. Он се у улози деке и писца сваког дана игра са унуком Стефаном необичних и то говорних игара, у којима је управо срж његовог певања у „Безгласном језику“:

Безгласним

језиком,

деда и беба

Стефан,

причају сваки дан.

Они причају, играјући се и стварају, тако стварност, свакдањи живот наш, обликује песничке слике, исписује стих. Разумевање између њих је универзално, од постанка света, одвајкада и ове песме нас враћају понекад на почетак нашег читалачког бављења књижевношћу, на успаванке, ташунаљке, пуне ономатопеја, ритмичних слогова каратеристичних за најмлађи узраст. Писац тематизујући стварност уноси у песме кућне љубимце куце и маце, муве, осе, коке, разне животиње, плишане играчке, беба у песмама као мравојед забавља одрасле, Стефан „корача и ужива“, спава, држи „час плакања“, да ли размажен или љут. Исписујући својеврсну биографију бебе, баке Мице и аутобиографију деке Симе, главни јунак ове књиге, Стефан, насликан је у разним ситуацијама најчешће са баком и деком равноправно, наравно ту су и мама и тата. Уводи у песме и празнике, ликове попут Божић Бате и Деда Мраза, а разиграна машта и нојеве и крокодиле, славне фудбалере, ослоњен на традицију и на наше песничке великане. Породичне песме, песме за децу и о деци, о животињама, о природи, игри, све су то могући кругови у које се могу сврстати ове песме. Истраживачке, подстичу радозналост и питања на која свако има свој одговор, шире оптимизам и обасјавају нашу свакодневицу:

„За сунце

мрак у црној боји

и не постоји.“

            Знајући да никад млађи нећемо бити, заједно, деца и ми, одрасли, тражимо исто, да видимо - „Где је сутра“, кроз ову стилски и хуморно уравнотежену збирку и нађемо одговор у стиховима, у себи.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: