О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Разговори


КАРЛО АСТРАХАН - УСЛОВИ ЗА РАЗВОЈ САВРЕМЕНОГ УМЕТНИКА СУ СВЕДЕНИ НА МИНИМУМ

Неда Гаврић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


КАРЛО АСТРАХАН - УСЛОВИ ЗА РАЗВОЈ САВРЕМЕНОГ УМЕТНИКА СУ СВЕДЕНИ НА МИНИМУМ



Kарло Астрахан (1973, BresciaИталија) књижевник, есејиста, новинар, дугогодишњи уредник књижевног програма у Библиотеци „Милутин Бојић“, у Београду. Из тог периода датирају његови,веома запажени, ауторски пројекти и редовни програми библиотеке: „Чајанка у 7 код Бојића“, „Бојићев поетски кутак“, „Библиотека у облацима“ и „Разговор са песником“. Почетком 2017. године приређује и зборник „Бојићев поетски кутак“, који библиотека објављује. 
Аутор је и уредник онлајн програма „Разговор с писцем“ Библиотеке „Веселин Маслеша“из Лакташа. Аутор је и уредник редовног онлајн програма „Дијалози о култури“ Библиотеке „Димитрије Туцовић“ изЛазаревца. Био је уредник у „Kњижевној речи“ и часопису „Kулт“, сада је уредник у „Фокус вестима“. Идејни је творац Уметничке асоцијације „Kлуб 9“ (2003) која је извршила огроман утицај на све потоње уметничке асоцијације мултимедијалног карактера. Такође, оснивач је и селектор традиционалне Вајарске колоније за студенте Факултета ликовних и примењених уметности, у Пролом Бањи, Сокобањи и Луковској Бањи.
Већ десет година је председник Управог одбора Удужења уметника Србије.
Његов први роман, Паганска књижара (2009, Евро Гиунти, Београд) доживео је три издања. Новелу Пустоловине Стефана Хајдина (2018) објављује за Народну библиотеку Зворник, а три године касније и новелу Дневник Ходочасника, у коиздаваштву Народне библиотеке Зворник и ИK „Либерланд“, Београд – чији је власник и директор. 
Kарло Астрахан остварио је огроман идејни и стваралачки утицај на српској уметничкој сцени, како идејно, тако и окупљајући и представљајући најеминентнија имена српске културе упрвим деценијама 21. века. Нарочит допринос дао је представљању и афирмисању младих талентованих аутора.
Награду за најбољег уредника књижевног програма у Београду (Палилула) добио је 2018. године, а његова издавачка кућа „Либерланд“ добија Награду„Радоје Домановић“ за књигу сатиричних прича Вање Булића, Рупе у глави, 2020. године.
Живи и ради у Београду.







Књижевна радионица Кордун, Вест Честер, НЕДА ГАВРИЋ, Бања Лука - Београд, 11.08.2023.

Ваши почеци везани су још за средњу школу. Како сте поменули једне прилике, ветар у леђа добили сте од барда српског новинарства, Моме Арсића. На који начин Вам је то био подтсрек и како је све почело?

Карло Астрахан: Легенда Радио телевизије Београд чувени Мома Арсић пропутовао је свет као новинар. Упознао многе светске интелектуалце. На моју велику срећу живео је у мом комшилуку. Као средњошколац сам писао ангажовану поезију што се чика Моми јако допало. Те моје песме је качио на зид своје дневне собе. Виђенији новинари и уметници тог доба, уједно и његови пријатељи, читали су те песме. И тако је кренула моја љубав према култури, књижевности, уметности. Снажан ветар у једра сам добио на време.

Први Ваш роман „ Паганска књижара објављен је 2009. године за тада најбољу издавачку кућу Евро Ђанути. И већ са првим романом, направили сте велики успех, о томе и сведочи продаја првог тиража за свега неколико месеци. Мислите ли да га је његова необичност и у теми и у стилу издвојила, самим тим и донела овакав успех?

Карло Астрахан:Роман„Паганска књижара“ појавио сена Међународном београдском сајму књига на штанду Евро Ђанутија, 27 октобра, 2009. и већ у марту 2010. продао сам прво издање романа, а већ у октобру 2010. продато је и друго издање романа. На руку су ми ишле књижевне критике и остало је историја.

За Народну библиотеку Зворник, 2018. године објављујете новелу „Пустоловине Стефана Хајдина“. Три године касније објављујете и новелу „ Дневник Ходочасника“. О чему нам говоре ове новеле, шта нам поручују?

Карло Астрахан: Обе новеле су инспирисане стварним догађајима. Међутим новела „Дневник ходочасника“ смештена је у Републици Српској, конкретно у Зворнику и околини. То је једна дивна и инспиративна прича о људима великог срца. Илустрације за новелу „Дневник ходочасника“ урадио је фантастични млади сликар Споменко Ђекић из Зворника, док су Гордана Јеж Лазић и Дејан Грујић написали одличне књижевне приказе за новелу.

Дугогодишњи сте уредник књижевног програма у Библиотеци „Милутин Бојић“, у Београду. Специфичност Библиотеке су, између осталог, трибинске вечери- којим темама поклањате највише пажње?

Карло Астрахан: Кад је у питању Библиотека Милутин Бојић, без лажне скромности, направљена су чуда на нивоу региона. Библиотека Милутин Бојић је још пре 7 година добила статус култне библиотеке од стране новинара дневних новина Блиц и Вечерње новости. А разлог су редовни програми библиотеке које сам ја покренуо у периоду 2013 до 2014 године. Најпознатији програм Библиотеке Милутин Бојић свакако је трибина ЧАЈАНКА у 7 код Бојића, али ту су и песничке трибине Бојићев поетски кутак и Разговор са песником. Рећи ћу да је Лане Гутовић, легенда српске кинематографије био гост ЧАЈАНКЕ у 7 код Бојића чак три пута, да је славни професор Владета Јеротић био гост трибине два пута, да је гост трибине био и чувени редитељ Лордан Зафрановић, и многи дриги виђенији интелектуалци.


Кроз Ваш дугогодишњи рад проистекло је много, веома запажених, ауторских пројеката. Кроз ове пројекте представљате најеминентнија имена српске културе али важно је поменути да сте умногоме допринели и представљању и афирмисању младих талентованих аутора.


Карло Астрахан: У Библиотеци Милутин Бојић већ пуних 10 година радим на афирмацији младих писаца и песника кроз разне форме сарадње. Понсан сам на Александру Батинић песникињу, Вању Парачу песникињу, Марка Станојевића песника, и многе друге младе људе који су били део Бојића. Ево ови песници које сам поменуо немају још 30 година. А, годинама су на сцени.

Идејни сте творац Уметничке асоцијације „Kлуб 9“ (2003) која је извршила огроман утицај на све потоње уметничке асоцијације мултимедијалног карактера. Шта је било примарно овој Уметничкој асоцијацији?

Карло Астрахан: Студентска уметничка асоцијација „Клуб 9“ тако је гласило званично име. Иначе Клуб 9 је настао 2001 године, али смо се формално правно регистровали 2003 године. Први смо кренули са масовним мултимедијалним наступима, па рецимо у новембру 2004. и марту 2005 године у доњој сали СКЦ-а смо направили спектакл са више десетина младих сликара, вајара, писаца и песника, музичара и сви у једном простору током вечери забављали преко 250 младих људи. Неотуђив део Клуба 9 су били Биљана Андоновска, Јелица Кисо, Немања Ђорђевић, Периша Армуш, Јелена Терзић, Братислав Пејовић, Давид Павловић, Јован Исаков и моја маленкост.

Ваш огромман стваралачки и идејни утицај на српској уметничкој сцени, доприноси свакако и Ваша Издавачка кућа„Liberland“. Реците нам нешто о самим почецима ове издавачке куће?

Карло Астрахан:„Liberland“ је добро профилисана издавачка кућа. Па, ако вам кажем да су један Александар Гаталица, Вања Булић, глумац Зоран Ћосић, музичар Краљ Чачка, објавили своје књиге за издавачку кућу„Liberland“ онда вам је јасно да добро радимо.

„Liberland“ 2020. године добија Награду „Радоје Домановић“ за књигу сатиричних прича Вање Булића „Рупе у глави . Колико је за једну Издавачку кућу важна ова значајна награда?

Карло Астрахан: Искрено, када је издавачка кућа на свом почетку јако је битно да се добију награде и да познати писци објаве своја дела за тако младу издавачку кућу. На моју велику срећу књига сатиричних прича „Рупе у глави“ чувеног Вање Булића добила је награду„Радоје Домановић“.

Као књижевник, есејиста и новинар, председник сте и Управог одбора Удужења уметника Србије. Које су активности Удружења и да ли су уметници у Србији у нешто бољој позицији у односу на претходни период?

Карло Астрахан: Удужења уметника Србије пре свега ради са студентима вајарства и сликарства. Организујемо вајарске колоније широм Балкана за младе уметнике. Па, рецимо, наше скулптуре ћете видети у Соко бањи, Београду, Зворнику, Пролом бањи, Ђавољој вароши, Куршумлијској бањи, Луковској бањи, итд. Нажалост улога уметника у данашњем времену је маргинализована. Просто ова цивилизација довољно не цени праву уметност, већ даје предност баналним садржајима. Савремени уметник у већини случајева нема помоћ од државе, самим тим услови за развој уметника су сведени на минимум.

Уредник сте „Фокус вести“ које су заузеле једну од водећих позиција на нашим просторима. Ко су Ваши сарадници и шта је оно чему „Фокус вести“ дају приоритет и посебну пажњу?

Карло Астрахан: Недељни портал „Фокус вести“ пре тачно 5 година, односно 2018. су почеле са радом. Ове године 15. августа, 2023. славимо мали јубилеј. Оно што издваја „Фокус вести“ од других су аутентични текстови, интервјуи и колумне.


Шта је ново што можемо очекивати од Вас у наредном периоду, Вашег књижевног стваралаштва што се тиче? Шта је оно на чему тренутно радите?

Карло Астрахан: Тренутно сам у процесу промовисања мог романа „Карневал бола“. Пре неких месец дана сам се вратио са мини турнеје по Немачкој, било је феноменално. Већ у септембру се наставља промотивна активност романа „Карневал бола“. Друго издање романа вероватно ће се штампати у октобру.

Хвала Вам много на овом разговору. Књижевна радионица „Кордун“ жели Вам много среће у животу и у раду!





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"