детаљ слике: КРК Арт дизајн

Преминуо Давид Албахари

Ја сам пре свега писац оног језика на којем пишем своје књиге

Давид Албахари

слика из ТВ емисије „Жива реч”

Књижевна радионица Кордун, Вест Честер, приредила проф.др Слађана Миленковић 30.07.2023. 

Преминуо је Давид Албахари, један од најзначаjнијих писаца савремене српске књижевности. Током педесет година књижевног рада, написао је велик број значајних дела, међу којима је и роман „Мамац” за који је добио НИН-ову награду 1996. године. Роман је објавила Народна књига, а говори о мајци, стубу и ослонцу пишчеве породице, ненаметљивој, а ипак дубоко утканој у све поре његовог живота. У том роману кроз лик мајке писац износи ставове које је од ње усвојио, а межу њима је и следећи: „Несрећа долази када она то хоће, ништа се ту не може учинити (...) Нема тог нараштаја који би прешао пут од почетка до краја животног века, а да, притом, на њега не падне бомба.” Суочавајући се с трагичним губицима услед историјских текстоних промена и уништења, успевала је са ипак живи живот и то отворених очију дочекујући све што јој он доноси. Порука те књиге може да буде да најмање знамо о онима који су нам најближи, иако стално посежемо за најдубљим слојевима личних повести, за причама, које су само мали део жрвња историје.

„Глас нису речи, глас је ономатопеја речи. Прави говор се не чује, он се изриче изнутра,” рекао је у свом делу. У својим делима био је заокупљен језиком, стално се враћао „недоумици писања” истражујући теме губитка, празнине, кризе идентитета, страдања у Другом светском рату, неминовности патње уопште, зла и суровости историје, уз велико разумевање саврмеених током књижевности.

Давид Албахари рођен је у Пећи 1948. године, живео је у Земуну, а у периоду од 1994. до 2008. у Ванкуверу, у Канади. Прву књигу, збирку прича „Породично време” објавио је 1973. године и његов први роман „Судија Димитријевић” изашао је у издању Матице српске из Новог Сада.

Објавио је романе „Цинк”, „Кратка књига”, „ Снежни човек”, „Мамац”, „Мрак”, „Гец и Мајер”, „Светски путник”, „Пијавице”, „Лудвиг”, „Брат”, „Ћерка”, „Контролни пункт”, „Животињско царство”, „Поговор”, и друге, као и збирке приповедака „Обичне приче”, „Опис смрти”, „Фрас у шупи”, „Једноставност”, и друге. Али и књиге есеја „Преписивање света”, „Терет”, „Дијаспора и друге ствари” и „Људи, градови и штошта друго”. Заједно са Душаном Петричићем објавио је књигу за децу „Ема и јеж који нестаје”, а заједно са Жарком Радаковићем „Књигу о музици” и „Књигу о фотографији”.

За збирку прича „Опис смрти” добио је „Андрићеву награду”, а његова књига прича „Сваке ноћи у дугом граду” освојила је „Виталову награду” за књигу године. За књигу „Мамац” поред НИН-ове награде, добио је и признања Народне библиотеке Србије, награде „Балканика” и „Мост-Берлин”. Добио је Међународну награду за књижевност Александар Тишма.

Био је врстан преводилац и превео је на српски језик велик број књига, прича, песама и есеја многих америчких, британских, аустралијских и канадских писаца, укључујући Сола Белоуа, Владимира Набокова, Маргарет Атвуд, Исака Башевиса Сингера и Томаса Пинчона. Превео је и драмске текстове Сема Шепарда, Керил Черчил и Џејсона Шермана.

Био је члан САНУ, српског ПЕН центра и Српског књижевног друштва. Књиге су му преведене на осамнаест језика.

Како је Давид Албахари рекао током Међународног сјама књига у Београду, у интервјуу за ТВ емисију „Жива реч”, а том приликом Канада, земља у којој је тад живео, била је почасни гост: „Ја сам само један од оних писаца у Канади, којих има много, који припадају не само канадској култури, него култури и књижевности или уметности неке друге земље из које долазе, из које потичу.”

Како се изјашњавао као писац Јеврејин, није се одрицао језика на којем пише: „Осећам се као писац који припада и једној и другој култури, дакле канадској, с обзиром да последњих скоро 10 година живим тамо, и наравно, овој нашој, српској култури јер сам у њој поникао и као што сам рекао, на том језику и даље, упорно, чак и у окружењу другог језика, пишем своје књиге. Ја сам пре свега писац оног језика на којем пишем своје књиге, а пишем их на српском језику дакле српски сам писац и неко ко покушава у том језику да пронађе оно што жели да каже са више или мање успеха” рекао је Албахари. Наставак можете да погледате на јутјуб каналу Жива реч емисија: https://www.youtube.com/watch?v=v1rIDMbdI5Q&t=1016s

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: