О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА











Историја
Наука
Традиција







Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Ризница


СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - 5 САД

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн


СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - САД


Др СИМО ЈЕЛАЧА


ПРЕДГОВОР


Ова књига сумира информације о култури и обичајима различитих народа. Приметне су разлике у обичајима међу хришћанским, исламским и будистичким народима, иако у свему преовладава намера за лепим и највећим.
Било би превише укључити сваку државу, јер постоје сличности међу многим народима исте или блиске националности. Карактеристичне су Русија, Украјина, Србија, Белорусија, Хрватска, Црна Гора, Македонија, као и Немачка и Аустрија. Сличан закључак вреди и за латинске народе, и међу собом.
Читаоци ће пронаћи основне информације о свакој земљи, као што су њена локација и величина, становништво и етнички састав, религија, клима, језик, бонтон и друго.
Ова књига се подједнако може користити и за путнике, било као туристе или пословне људе, тако да ће сви пронаћи потребне информације о бонтону људи код куће и на послу.
Намера ми је била да пронађем што више добрих информација. Колико сам успео, процениће читаоци.
Аутор



СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ
КУЛТУРА И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ



Чињенице и статистика


Локација: Северна Америка, граничи се са северним Атлантским океаном и северним Тихим океаном, између Канаде и Мексика
Величина: 9.833.517 квадратних километара.
Главни град: Вашингтон, ДЦ око 7 милиона становника.
Клима: углавном умерена, али тропска на Хавајима и Флориди, арктичка на Аљасци, полусушна у великим равницама западно од реке Мисисипи и сушна у Великом басену на југозападу.
Становништво: око 326 милиона
Етнички садржај: белци 81,7%, црни 12,9%, Азијати 4,2%, Индијанци и староседеоци Аљаске 1%, староседеоци Хаваја и других пацифичких острва 0,2%.
Религије: протестанти 52%, римокатолици 24%, мормони 2%, јевреји 1%, муслимани 1%, остали 10%, остали 10%.
Влада: Уставом заснована савезна република.
Језик у САД
Сједињене Државе немају званични језик, али енглески говори око 82% становништва као матерњи језик. Разноликост енглеског који се говори у Сједињеним Државама позната је као амерички енглески; заједно са канадским енглеским чини групу дијалеката познатих као северноамерички енглески. Шпански је други најчешћи језик у земљи, који говори скоро 30 милиона људи (или 12% становништва).
Америчко друштво и култура
Америка је на крају нација имиграната и као резултат тога је културна мешавина у сваком смислу те речи. Не само да је земља насељена људима из страних земаља, већ и сви Американци на овај или онај начин вуку своје порекло у другу културу, било да је то ирска, немачка, италијанска или шкотска.
Неформално и пријатељски
Већина људи који долазе у Сједињене Државе можда већ знају неколико ствари о људима преко ТВ-а. Иако је ово, наравно, искривљена реалност, неки од стереотипа су истинити, посебно америчко пријатељство и неформалност. Људи обично не чекају да буду представљени, почеће да разговарају са странцима док стоје у реду, седе једни поред других на неком догађају итд.
Време је новац
Земља која је сковала фразу очигледно живи ту фразу. У Америци је време веома важна роба. Људи 'штеде' време и 'троше' време као да је новац у банци. На пример, људи који су на време сматрају се добрим људима, поузданим људима на које други могу да рачунају.
Породица
Породична јединица се генерално сматра нуклеарном породицом и обично је мала. Проширени рођаци живе у својим домовима, често на великој удаљености од своје деце.
Индивидуализам се цени, а то се огледа у породичној заједници. Људи су поносни на своја појединачна достигнућа.
Састанак и поздрав
Поздрави су необавезни.
Стисак руке, осмех и 'здраво' су све што је потребно.
Осмех!
Користите имена и обавезно упознајте се једни са другима.
Етикета давања поклона
Генерално, Американци дају поклоне за рођендане, годишњице и велике празнике, као што је Божић.
Поклон може бити једноставан као картица и лична белешка до нечег детаљнијег за особу са којом сте блиски.
Давање поклона није сложен догађај, осим на Божић.
Када сте позвани у нечији дом на вечеру, пристојно је понети малу кутију добре чоколаде, флашу вина, биљку у саксији или цвеће за домаћицу.
Поклони се обично отварају када се добију.
Етикуете уз јела
Американци се друже у својим домовима и „двориштима“, у ресторанима и на другим јавним местима.
Уопште није необично да друштвени догађаји буду тако лежерни као роштиљ у дворишту или пикник у парку.
Дођите на време ако сте позвани на вечеру; не више од 10 минута касније од позива на мали скуп. Ако се ради о великој забави, прихватљиво је доћи до 30 минута касније. Понашање за столом је опуштеније у САД него у многим другим земљама.
Виљушка се држи у десној руци и служи за јело. Виљушка се држи зупцима доле. Нож се користи за сечење или ширење нечега. Да бисте користили нож, виљушка се пребацује на леву руку. Да бисте наставили да једете, виљушка се враћа у десну руку.
Ако нисте завршили са јелом, укрстите нож и виљушку на тањиру са виљушком преко ножа. Назначите да сте завршили са јелом тако што ћете поставити нож и виљушку паралелно преко десне стране тањира.
Ако вам је пријатније да једете на континентални начин, само напред. Неће никога увредити.
Слободно одбијте одређену храну или пиће без објашњења.
Многе намирнице се једу ручно.
Храна се често сервира у породичном стилу, што значи да је у великим посудама за сервирање и прослеђена око стола да би се сви сами послужили.
Не почињите да једете док домаћица не почне или не каже да почнете.
Останите стајати док вас не позову да седнете.
Не наслањајте лактове на сто.
Ставите салвету у крило чим седнете.
Оставите малу количину хране на тањиру када завршите са јелом.
Пословни бонтон и протокол
Пословна одећа
Оно што се сматра прикладном пословном одећом разликује се у зависности од географског региона, дана у недељи и делатности.
Генерално, људи на Истоку се облаче формалније, док су људи на Западу познати по томе што су мало лежернији.
Руководиоци се обично облаче званично без обзира у ком делу земље се налазе.
Повремени петак је уобичајен у многим компанијама. Компаније високе технологије често свакодневно носе лежерну одећу.
За први састанак, конзервативно облачење је увек доброг укуса. Жене могу да носе пословна одела, хаљине или панталоне. Мушкарци би требало да носе пословно одело осим ако не знате да је фирма прилично лежерна.
Велики поздрав
Руковање је уобичајени поздрав.
Руковање је чврсто, кратко и самопоуздано.
Одржавајте контакт очима током поздрава.
У већини ситуација можете почети да зовете људе по имену.
Већина људи ће инсистирати да их назовете њиховим надимком, ако га имају.
У формалним околностима, можда ћете желети да користите титуле и презимена као љубазност док не будете позвани да пређете на основу имена, што ће се брзо догодити.
Визит карте се размењују без формалног ритуала.
Сасвим је уобичајено да прималац вашу картицу стави у новчаник, која онда може отићи у задњи џеп његових панталона. Ово није увреда.
Комуникациони Стилови
Американци су директни. Они цене логику и линеарно размишљање и очекују од људи да говоре јасно и на директан начин. Њима, ако не „кажете како је“, једноставно губите време, а време је новац. Покушајте брже да дођете до своје тачке и не плашите се да будете директнији и искренији. Американци ће користити телефон за обављање послова који би захтевали састанак лицем у лице у већини других земаља.
Пословни састанци
Долазите на време на састанке јер су време и тачност Американцима толико важни. У јужним и западним државама људи су можда мало опуштенији, али да бисте били сигурни, увек стижу на време.
Састанци могу изгледати опуштено, али се схватају прилично озбиљно. Ако постоји дневни ред, он ће се и поштовати. На крају састанка биће резиме онога што је одлучено, листа ко ће које аспекте имплементирати и листа наредних корака које треба предузети и ко. Ако правите презентацију, она треба да буде директна и тачна.
Са нагласком на контроли времена, посао се одвија брзо. Очекујте врло мало малих разговора пре него што пређете на посао. Уобичајено је покушати постићи усмени договор на првом састанку. Нагласак је на потписивању уговора, а не на изградњи односа.




Наставиће се... 







ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"