|
|
ПЈЕСМЕ С ПРОЗОРСКОГ СТАКЛА | Наташа Соколов | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Највећем пјеснику Једног сам се дананашла у твојој пјесми.Управо у сваком стихуотварао се твој свемир.Мирис трешњиних цвјетовазамирисао је у тијело.Твоје су мисликао распламсане рукеогољивале црвенило мојих вена.Пјесма је задрхталакао двије набрекле брадавице,испод твојих срамежљивихдодира наврло је млијеко.Сасвим полако, на прстима,постајеш мој највећи пјесник.
Пјесме с прозорског стакла Након што сам полизалатвоје Пјесме с прозорског стакла,најрадије бих побјегла од своје пјесмеи ниједну више не бих записала.Сакрила бих се у твоју јануарску поезијуи у снијегу слова мијесила мале анђеле.С твог бих пера јела купине.Ти би био тигар и ратниккоји пуше кроз словаи риче све до мог задњег стихагдје се ломе ријечикад се спотакну о камен.Онога јутра, када твоје вјеђејош нису разазнавале моје име,исклесала сам гнијезда и скрила вјетарда не би отпухнуо мрвицетвоје Задње пјесме.
Успоредница Увијек си изнова долазио по ријечи,увијек сам изнова долазила по смијех.Дебела је нит погледатражила шав међу неспретним додирима.Јучер смо се срели у сновима.Препознала сам лица свих твојих предака.Јутру сам надјенула рухо шутње,што ћу сад са спознајом,сад ју вријеме никад више неће избрисати.Цијели је мој живот био једносâмо тражење – тебе!Сада долазим као успоредницабез додирне точке,на мртво блиједом папирнатом пољу. Пјесма Драве Чију ти је пјесму данаснаписала залеђена ријека?Гола пȉтам хладно јутрои покривам уснуле стихове.Ту, под изнемоглим токовима,рађа се тишина.Нитко не зна миловатишутњом као ти,моја ријеко.Сада с јатом корморанакоји црне твој лабуђи пјевмеђу жбуње кријумчариш ријечи.
Препев са словенског: Жељко Перовић
|