|
|
|
АНГАЖОВАНА ПОЕЗИЈА БИЛЈАНЕ З. БИЛЈАНОВСКЕ – ГЛАС МИРА И ОСВАЈАЊЕ СЛОБОДЕ  | Доц др ДОМЕНИКО ПИЗАНА | |
| |
АНГАЖОВАНА ПОЕЗИЈА БИЛЈАНЕ З. БИЛЈАНОВСКЕ – глас мира и освајање слободе
Доц др ДОМЕНИКО ПИЗАНА (доктор теолошких наука)
Поезија коју Билјана З.Билјановска нуди својим читаоцима је поезија социјалних вредности и значаја. Ауторка, независна новинарка/аналитичар, есејистичар, писатељица и преводилац, бави се анализмом актуелних стања у њеној домовини, Македонији, која задњих десетак година преживљава врло тешке и комплексне ситуације. Ауторка живи своју поезију као један „цивилизацијски напор„ о чему сведоче већи део њених стихова где теме о љубави, слободи, миру одјекују једним снажним семантички интензитетом.Читајући неке од песама Билјане З.Билјановске може се забележити врисак текобности што се извија из њене душе када евидентира погоршање односа између Истока и Запада, чиме објашњава оно зашто њеног песничког погледа који се пројектује кроз сан и где потреба за остварење мира постаје лирски језик срца: „Верујемда је сваки песникбар једном сневаовечни мир међ' људима,слогу и разбормеђу свим народима!И ја овај сан сневамвећ пуних пет деценија,само га преврћем по главии другачије бојим:Једном кренем с Исоткау ружичастом руху,други пут са Запада,па га зелено обојим!..„ Чак се чини да песникиња сну приписује час значај једне активности ноћне мисли, затим су то одређени психолошки аспекти, димензије одређене фантастичне илузије са значењем једне жеље, пројекта, идеала; сем тога и те како просијава и један концепт о сну са превасходним терминима једне „утопије или алегорисјких друштвених модела. „...народи из целога света?...рукују се, поздрављају, грле/и сви у глас понављају на свим језицима/МИР МЕЂУ СВИМ НАРОДИМА СВЕТА! „ У поезији Билјане З. Билјанвоске има простора за узвишење осећања љубави, што је представљено стихом са сликом о „сколништу„ где се перцепира топлина руку и осећања утехе („...Међу мојим рукама/има увек места/за утеху, да ти склониште/ спремим – љубави моја!„); деликатне слике које уверавају о хармонији једне версификације која обухвата тело, ум и мисао, о чему сама ауторка каже: „... Међу мојим мислима има увек стиховакојима везем ново рухоза твоју слободу –љубави моја!„ У песми о „Фениксу„ ауторка оставља силан утисaк стигматизациjе њене „садашњости„ виђена кроз призму минулих битки њених предака и бројних револуционара, али и тужни позив против „...неправди, лажи, уцена...„ кој као да постаје једно еукаристично осећање „болно и мучно: „... оставите нам Мир бар/да имамо где децу да подигнемомо/ али и ваше душе/ да спашавамо...„ Значи, поезија Билјане З.Билјановске је „ангажована„ онамо када она на страницама, на крају реченица оставља простор за „стварање приче и вредности„ не само као гласник слободе, оне слободе што у њеној песми „Слобода мирише„ има „...мирис тек испееног хлеба? укус свеже изворске воде...„, лепота једног погледа на јутро и цвркут птица; она слобода која се зауставља чак и пред лавежом паса „ ...док их воде у јутарњу шетњу...„ и мацама које журе да „...узму свој доручак...„; она слобода која успева да усхити и тада када „...из даљине дочујем/ звон црковних звона најављујући молитве...„. У овој песми постоји једна врисак слободе малих и великих збивања које песникиња, из своје призме виђења физичких места и постојања, трансформише у једну универзалну везу: „...СЛОБОДА што се без граница ширииз мог тајног угладо целога света.„ Да закључим, чини ми се да могу сасвим слободно да кажем да поезија Билјане З.Билјановске следи један идеални пут у унутрашњости једног „историски ситуираног контекста„ због чега на одређени начин постаје и својеврсни „Гласник безгласних„ преко оног идеалног прелаза који налази у потврди људских вредности и права у покретном центру једне лирике која постаје прави „етички пој„ а да не западне у било какве расправе или реторичке изјаве.У стиховима песникиње скоро свуда наилазимо на огољивање једног мучног начина доживљавања оног „утонути унутар себе„ што не постаје процена, већ поглед о реалности живота, једним смиреним односом и конкретним осећање о сопственим и туђим доживљајима. *** 1. ПЕСНИКИЊ САНЗбог Деснаке Максимовић Верујемда је сваки песникбар једном сневаовечни мир међ' људима,слогу и разбормеђу свим народима! И ја овај сан сневамвећ пуних пет деценија,само га преврћем по главии другачије бојим:Једном кренем с Исоткау ружичастом руху,други пут са Запада,па га зелено обојим! Али садржина је увек иста:народи из целога светанавалили са свих странау бојама спектра -рукују се, поздрављају, грлеи сви у глас понављајуна свим језицимаМИР МЕЂУ СВИМ НАРОДИМА СВЕТА! *** 2. МЕЂУ МОЈИМ УСНАМА... Посвећено мојој домовинии свима мојим пријатељима! Међу мојим уснамаувек почиватвоје име- љубави моја! Међу мојим рукамаима увек местаза утеху, да ти склоништеспремим – љубави моја! Међу мојим мислимаима увек стиховакојима везем ново рухоза твоју слободу – љубави моја! *** 3. ФЕНИКС Између ових костију и месамога уморнога телапреплићу се душе свих мојих предака:прадедова и дедова,мајчиних и очевихмеђу њима и бројниреволуционари.И данас када ми животзатвара вратаобезличује менезаслуженим неправдама,у мени се њихова крв узбурказаурла из дубинабуди ме ноћуподстиче дањуда из пепела се њиховог винемкао Феникс птица да раскрилим крилакако бих пред целим светом узвикнула:- ДОСТА, ДОСТА ЉУДИсвим овим уценама, претњаманеправдама и грабљивошћу,оставите нам Мир барда имамо где децу да подигнемоали и ваше душе да спашавамо. *** 4. СЛОБОДА МИРИШЕ ЗНАШ ЛИ КАКО СЛОБОДА МИРИШЕ,Не питам, већ кажем –Када осетим мирисТек испеченог хлеба,Када окусим свежину Изворске водеКада ме јутром раноУ саму зоруПробуди пој птицаНа оближњој шљиви,Када залају пси које воде у шетњу,Када маце дотрчеДа свој доручак узму.Када из даљине стигнеЗвон цркевних звонанајављујући молитве -ето све то мениноси мирис слободеСЛОБОДА која се без граница ширииз мог тајног угладо целога света. ***
|